Stari zanati ponovo u modi: Neverovatne slike sa ovonedeljnih Miholjskih susreta sela

"Miholjski susreti sela vraćaju nam stare zanate, kao najvredniji, autentični izraz naše tradicije, običaja i kulturnog identiteta. U doba masovne industrijske proizvodnje, upravo ti proizvodi, uz ekonomski, turistički i kulturni značaj koji imaju, predstavljaju jedinstven, prepoznatljiv pečat naše tradicije koji smo dužni da negujemo i ostavimo mlađima u nasleđe“, rekao je ministar za brigu o selu Milan Krkobabić, nakon prošlonedeljnih Miholjskih susreta sela koji su na svojim tezgama, livadama i u Seoskim domovima, pred hiljadama posetilaca, ponovo oživeli neke stare zanate Srbije.

Na ovim susretima skoro svake nedelje tokom leta i jeseni, sada već petu godinu zaredom mogu se videti potkivači, kovači, krojači, rabadžije, opančari, tkači, pletari... sve ono što je nekada bio deo života, a danas predstavlja pravo blago tradicije Srbije.

Preporučujemo

U selu Sedlare kod Svilajnca, na ovoj manifestaciji, oživljen je jedan od najstarijih kožarskih zanata – sedlarstvo. Samo ime sela svedoči o nekadašnjoj važnosti sedlara, majstora koji su još od srednjeg veka pravili sedla za konje, naročito u vreme kada je konj bila osnovna saobraćajna i ratna sila. U Srbiji su sedlari često bili deo grupe zanatlija koji su se zvali sarači i koji su pravili opremu za konje, kajaše, pojaseve i druge kožne predmete.

„Sedlari su morali dobro da poznaju tehnike šivenja kože, ali i oblikovanja i ukrašavanja. Pravila su se kvalitetna, ukrasna sedla od dobrih komada kože, često sa vezom i metalnim ukrasima jer su nekada to bili ne samo praktični predmeti, već i statusni simboli. Kao podsećanje na taj deo ovdašnje tradicije, na ulazu u teren gde je održana manifestacija, posetioce je dočekala skulptura konja sa sedlom. Takođe smo i u sportska takmičenja i seoske igre pokušali da uvrstimo deo ove tradicije. Jedna od disciplina šaljivih igara za žene, uz nošenje jaja kašikama i trčanje sa loptom između nogu, je i bacanje potkovice“, rekla nam je Milena Radović iz organizacije Miholjskih susreta u opštini Svilajnac.

I susreti u Inđiji, Vrbasu,Čajetini i Svilajncu protekli su u znaku ovih plemenitih životinja.

Na ovoj tradicionalnoj manifestaciji koju su pokrenuli ministar Milan Krkobabić i pesnik Ljubivoje Ršumović, ove nedelje i u Karlovcima nadomak Inđije jahali su se konji, a u Ravnom Selu kod Vrbasa publiku je osvojila nesvakidašnja parada dvoprega i četvoroprega - borba za KUP Srbije i Ravnog Sela.

Osim konja i konjičkog sporta obe vojvođanske opštine su na programu imale tamburaše, kao i nastupe folklornih ansambala i neizbežne grumalnluke. U Ravnom Selu se čak 40 ekipa iz Srbije, Mađarske, Francuske i Slovačke takmičilo u pripremanju jela po izboru.

I drugi deo ovogodišnje čajetinske manifestacije, ovoga puta u selu Tripkova, bio je u znaku konja. Na takmičenju fijakerista, birala se najlepša zaprega, najbolja kočija i najlepši konj.

U Kučevu, u selu Rakova Bara, oduševljenje publike izazvao je snažni Filip Ristić, povratnik iz inostranstva, koji je u takmičenju snage podigao kamen težak čak 150 kilograma – čime je simbolično „uzeo titulu“ seoskog strongmena. U Beloj Palanci su se igrao noćni turnir u fudbalu, degustirala se tradicionalna banica, bacao se kamen s ramena, nadvlačio konopac, a na izložbama i štandovima mogle su se videti rukotvorine i zanatski proizvodi.

„Miholjski susreti sela“ nastavljaju se i narednih nedelja, sve do kraja oktobra. Već narednih dana svi zainteresovani koji leto provode u zemlji, a njih nije malo, mogu da se zabave, okušaju snagu ili pokažu veštine ali i opuste se uz pesmu, igru i ukusne zalogaje u selima širom Srbije. Na redu su Aleksinac, Kragujevac, Pirot, Boljevac, Bečej i Senta.

(Telegraf.rs)