Danas slavimo Prepodobnu Makrinu: Isceliteljka koja večno volela verenika koga je smrt sprečila da je oženi

Srpska pravoslavna crkva i pravoslavni vernici obeležavaju danas praznik Prebodobne Makrine, najstarije sestre Svetog Vasilija Velikog. Prepodobna Makrinaje tako nazvana po rođenju, a da je bilo po snu majke pre porođaja, devojčica bi se zvala Tekla.

Dve su stari bile očigledne još kad je bila devojčica. Prva je da raste u veoma lepu ženu a druga je, za šta je zaslužna njena majka Emelija, da će biti posvećena religijskim knjigama i veri generalno, pa je tako umesto basni slušala od malih nogu i kasnije sama izučavala sadržaj Svetog pisma i slična štiva.

Preporučujemo

Jednostavno, bila je vrlo pametno i sposobno dete da brzo nauči sve, a molitve su joj "išle" kao od šale. Osim toga, nije se igrala sa ostalim decom nekih uobičajenih igara za taj uzrast, već se stalno bavila ili čitanjem knjiga ili ručnim radom.

Kad je reč o pomenutoj lepoti, u njenoj dvanaestoj godini, Makrina se toliko prolepšala, da joj ne bi po tome ravne. Predanje kaže da čak ni umetnici ni živopisci ne behu u stanju da dostojno izobraze lepotu njenoga lica. E zato su mnogi bogataši i važni ljudi prosto opsedali njenog oca, jer je svaki želeo da njome oženi svoga sina.

Međutim, Vasilije, od svih tih nametljivaca, odabra jednog mladića koji je sve druge prevazilazio ne samo poreklom nego i pameću i dobrom naravi. Njemu je on namenio svoju ćerku, ali, razume se, tek kad postane punoletna. Verenik se uspešno bavio izučavanjem nauka i željno očekivao svadbu. No, Bog je hteo da do tog braka ne dođe i momka iz ovozemaljskog života prenese u večni.

To duboko uzdrma Makrinu i zareče se da će svoju nevinost do kraja života čuvati i ni za koga se udati neće. Nakon ove tragedije, zajedno sa majkom Emilijom se zamonaši u nekom devičkom manastiru. Živele su od bavljenja ručnim radovima, stalno se moleći.

Vremenom skonča joj majka, a za tim i brat Vasilije. Devet meseci nakon bratove smrti, drugi brat njen Grigorije, pođe da obiđe sestru u manastir, ali je nažalost nađe na samrtnoj postelji.

Pred samu smrt sv. Makrina uzdiže molitvu ka Gospodu: "Ti Gospode upokojavaš telesa naša snom smrti na neko vreme, pa ćeš ih opet probuditi poslednjom trubom.Prosti mene i daj mi da kad se duša svuče od telesne odeće, predstane Tebi neporočna i bez greha i da bude kao tamjan pred Tobom”. Po tom napravi rukom krsni znak na čelu, naočima, na licu, na srcu i – izdahnu. Upokoji se u Gospodu 379 god".

Predanje kaže da je mrtvo lice svete Makrine bilo toliko lepo, da je prosto sijalo nekim čudnim zracima.

Od čudesa svete Makrine spominje samo jedno sveti Grigorije, njen brat i pisac njenog žitija. I to ovo čudo: za života svog prepodobna dade isceljenje jednoj devojčici, slepoj na jedno oko, i to poljubivši joj bolesno oko. Jer od poljupca svetih usta njenih nestade bolest, i oko stade videti jasno.

(Telegraf.rs)