Sarići su napustili Novi Beograd, a onda su se preselili na selo: Evo kako su promenili život iz korena

Mnogi, pogotovo mladi, već decenijama iz sela u grad idu sa kartom u jednom pravcu. Zbog toga su nam sela sve starija, a gotovo da nema mesta u ruralnim delovima zemlje gde nema napuštenih kuća. Država je prepoznala ovaj problem i već pet godina preko Ministarstva za brigu o selu sprovodi program subvencionisanja kupovine seoskih kuća i okućnica. Do sada je na ovaj način krov nad glavom obezbedilo oko 17.000 ljudi, a nove stanare dobilo je 3.820 kuća.

Uprkos svim predrasudama mladi bračni par Sarić je podstranarski život u Novom Beogradu zamenio životom u selu Kula u mestu Malo Crniće. Tanja ima 32, a Nenad 39 godina. Po zanimanju su pravnik i ekonomista. Prestonicu su napustili maja 2023. godine, kada su kupili kuću od oko 150 kvadrata.

Preporučujemo

"Porodica je najvažnija. Kada smo konkurisali za kuću imali smo trogodišnju ćerku, kojoj smo želeli maksimalno da se posvetimo, što život u velikom, užurbanom gradu i korporacijski poslovi nisu dozvoljavali", kaže Tanja Sarić.

U međuvremenu porodica je postala bogatija za još jednog člana. Ćerka sada ima pet godina, a sin osam meseci. Odluka da se prijave na konkurs za kupovinu seoske kuće sa okućnicom, kažu, bila je pun pogodak, jer sada imaju život kakav su zamišljali.

"Želeli smo više vremena za sebe, da više vremena provodimo zajedno kao porodica, što u Beogradu nismo mogli. Naravno, želeli smo da imamo i nešto svoje i ne budemo podstanari", navodi Tanja Savić.

Podnošenje zahteva za kupovinu kuće na selu je jednostavno

Procedura za učešće na konkursu, navode, nije komplikovana. Na sajtu resornog ministarstva jasno je navedeno šta je sve potrebno ispuniti.

“Kuću smo, kako pravila nalažu, sami pronašli. Imali smo sreće, jer je prelepa, a uklopili smo se i u cenu. Maksimalan iznos koji ova subvencija omogućava je 10.000 evra, odnosno 1,2 miliona dinara. Nakon toga smo prikupili dokumentaciju, nešto sami, nešto uz pomoć opštine. Potvrđeno je da su svi uslovi ispunjeni i prijavu smo poslali na adresu ministarstva, odakle su nas ubrzo i kontaktirali sa divnim vestima”, kaže bračni par koji svima koji razmišljaju da se presele na selo, preporučuje da iskoriste priliku koja im se pruža.

Sarići su u selu pokrenuli i svoj posao, proizvode vino. Iskustva u vinarstvu su imali od ranije, jer Tanjini roditelji imaju vinariju, koja je bila porodični posao. Na svom imanju proizvode autohtone sorte, tamjaniku i prokupac.

Oživljavanje sela od severa do juga zemlje

Program kupovine kuća na selu sprovodi se već petu godinu, a efekti su, kažu nadležni, impresivni. Do sada je na ovaj način krov nad glavom steklo oko 17.000 ljudi, a država je pomogla kupovinu 3.820 kuća sa okućnicom u oko 900 sela širom Srbije.

"Samo podatak da su u Bačkom Petrovom selu opštine Bečej oživele 103 kuće, koje su prethodno bile napuštene, da je zahvaljujući tome otvorena nova jaslena grupa za dečicu koja su rođena u tim kućama, govori o brzim i opipljivim efektima ove mere", objašnjava Tijana Nešić, v.d. pomoćnika ministra.

Čak trećina dobitnika kuća je prešla iz grada u selo.

"Veliki broj njih je visokoobrazovano i svoje znanje i stare ili nove poslove prenose, odnosno osmišljavaju u novim sredinama. Možda je najznačajniji podatak o ovom programu da je prosek ljudi koji odlaze u sela ispod 30 godina, iako je propisana granica 45 godina", navodi Nešićeva.

Povratak ljudi na selo ima populacioni, ekonomski i bezbednosni značaj

Sela Srbije su dugo bila u fazi propadanja i depopulacije, odlaskom stanovništva isključivo u jednom smeru, u gradove Srbije ili dalje u inostranstvo. Povratnika gotovo da nije ni bilo. Ovaj i svi projekti ministarstva ideja su ministra Milana Krkobabića, a nastali su u tesnoj saradnji sa Akademijskim odborom za selo SANU, na čelu sa akademikom Draganom Škorićem i kapitalnim delom – Nacionalnim programom za preporod sela Srbije.

"Naseljavanjem sela mladim stanovništvom i njihovim osamostaljivanjem iz zajedničkih domaćinstava, stvaraju se uslovi da se polako popravlja demografska slika Srbije. Takođe se sada, u tim ′živim′ selima ponovo pokreće privredna aktivnost, ponovo kupuju namirnice i pružaju razne usluge. Na ovaj način aktivirano je do sada na okućnicama kupljenih kuća preko 500 hektara obradivih površina pod baštama, voćnjacima, povrtnjacima", ističe Nešićeva.

Možda je i najvažnije od svega to što sela na samom rubu granica Srbije neće više biti pusta tj. neće biti "pozivnica za sve neželjene goste".

"Ovakvi projekti imaju višestruki nacionalni značaj, od populacionog, preko ekonomskog do onog najvažnijeg, bezbednosnog", navodiTijana Nešić.

Za brži oporavak sela potrebna su dodatna ulaganja

Iako su rezultati projekta već vidljivi, za brži oboravak ruralnih krajeva potrebno je mnogo više ulaganja u sve aspekte života na selu.

"Krajnji cilj je da se žiteljima sela omoguće isti uslovi koje imaju stanovnici gradova. Kada onaj koji živi u selu bude imao na dohvat ruke put, pijaću vodu, prodavnicu, ambulantu, poštu, banku, vrtić, školu, internet, dom kulture neće tako lako poželeti da napusti svoj rodni kraj, a verovatno će i neki drugi mladi ljudi iz prenaseljenih gradova poželeti da se presele u mirniju i zdraviju sredinu", kaže Nešićeva.

Za koje seoske kuće država daje novac?

Osim što mora da ispunjava osnovne uslove za život i stanovanje seoska kuća sa okućnicom za čiju kupovinu podnosioci prijave konkurišu mora da se nalazi u naseljenom mestu u kojem postoji bar jedan od objekata javne službe ili usluga, zdravstvena ambulanta, pošta, škola, stanica prevoza ili da neki od navedenih objekata postoji u susednim naseljenim mestima. Takođe, mora biti izgrađena u skladu sa propisima i upisana u katastar nepokretnosti na ime prodavca kao porodična stambena zgrada bez tereta.

"Procenu ispunjenosti uslova za kuću kojom podnosilac prijave konkuriše obavlja lokalna samouprava koja, nakon kontaktiranja kupca i prodavca, šalje u terensku kontrolu komisiju, ovlašćenu da utvrdi da li kuća ispunjava propisane uslove i da izvrši procenu tržišne vrednosti nepokretnosti, a ukupna vrednost ne može biti veća od 1,2 miliona dinara", objašnjava Bojan Bogdanov, v.d. pomoćnika ministra.

Mladi uglavnom biraju vojvođanska sela za život

Za sada je najviše zahteva stiglo za kupovinu seoskih kuća u Vojvodini.

"Verovatno je to zbog bolje infrastrukture i rešenih imovinsko-pravnih odnosa. Do sada je najviše napuštenih kuća useljeno u selima Sombora – 233, Bačke Palanke – 187, Odžaka – 165. Ističemo i da je u Aleksincu i Pirotu useljeno po 49 kuća, da je samo u jednoj ulici sela Željuša useljeno osam kuća od ukupno 31 koje su ponovo oživele u Dimitrovgradu, tako da jug ne zaostaje po interesovanju", navodi Bogdanov.

Iako se ovaj projekat sprovodi već petu godinu interesovanje mladih do 45 godina za kupovinu kuća na selu ne jenjava. U ministarstvo dnevno stigne između 10 i 15 zahteva. Konkurs je svake godine otvoren do 1. novembra, nakon čega sledi kratka pauza zbog zatvaranja trezora na kraju budžetske godine.

Nadležni se nadaju da će projekat trajati i narednih godina, a za to su još ranije dobili obećanje predsednika koji je rekao da da će dokle god bude zahteva mladih da svoju budućnost ostvare u selima Srbije biti novca za te namene.

(Telegraf.rs/RTS)