Sestra iz Mačve prestala da priča sa bratom jer je nasledstvo hteo za sebe: "Ja sam sin, meni sve pripada"

Žene iz okoline Mačve (identitet poznat redakciji) odrekla se skoro cela familija! I ako se pitate šta im je tako strašno učinila, odgovor je začuđujuć. Zapravo ništa. Ova žena posvađala se sa bratom kada joj je on, prilikom jedne posete, odbrusio da je kuća u kojoj su odrasli zapravo samo njegova. "Jedna činjenica je nesporna. Ja sam se udala i otišla iz te kuće, a on je ostao neoženjen i još živi u toj kući u kojoj smo oboje odrasli. Roditelji su nam umrli nedavno, ali još nije bilo ostavinske rasprave. Ja sam često išla dok je majka bila živa, pa mi je bilo žao što je on ostao sam u kući i skoro sam ga posetila", počinje priču ova žena.

Brat ju je, priča, dočekao kao gosta, što ranije nije bio slučaj. "Čim smo seli za sto, rekao mi je. Drago mi je kad dođeš u moju kuću, ali razumi i da nekad neću biti tu da te dočekam". Na njen odgovor da je to zajednička kuća, brat ju je, priča, isterao uz vikanje i psovke. "Ja sam sin, zna se da sve ide meni", poručio joj je na kraju.

Preporučujemo

Iako se često veruje da je praksa odricanja žena od nasledstva u korist braće stvar prošlosti, predstavnica Udruženja žena "Sačuvajmo selo Priboj", Malina Stanojević, otkrila je da je to i dalje rasprostranjen problem u celoj Srbiji, što dokazuje i gorepomenuti primer. Ovo dovodi do trajnih porodičnih svađa, pa čak i do toga da brat i sestra potpuno izgube kontakt. Svako od nas zna za bar jedan primer iz okruženja gde brat i sestra ne razgovaraju, gde postoji problem nasledstva ili čak teške komunikacije sa roditeljima.

Ona je objasnila za Telegraf.rs da su se mnoge žene godinama odricale imovine ne shvatajući koje posledice to može da ima po njih, ipak javio se i tračak nade, jer je, kako kaže, svest žena o tom pitanju počela da se menja u poslednjih nekoliko godina, ali nažalost i to je stvorilo nove neočekivane probleme.

Malina Stanojević

- Žene nisu znale da ako se odreknu tog naslednog dela, da u slučaju da dođu u situaciju da budu socijalni slučaj, niko im neće pomoći. Nemaju pravo na socijalnu pomoć, jer su imale, pa su se odrekle. U zadnjih možda četiri ili pet godina svest žena je počela da se menja. Ali sada imamo neki zakonski problem u praksi, recimo, ćerka se prihvati dela nasledstva posle roditeljske smrti, međutim, braća neće da se dogovore koji je to deo koji pripada njoj. Njima bude krivo što je ona prihvatila svoj deo i zato neće da joj kažu šta je to njeno - objašnjava ona.

Kako dodaje rešenje za ovakav problem bilo bi donošenje zakonske regulative koja podrazumeva da se odmah podeli šta kome pripada od nasledstva.

- Danas ako žena to sudski prva pokrene svi troškovi padaju na nju, i tako se sve odlaže godinama, a ti troškovi nekada znaju da budu veći nego vrednost koju je nasledila - dodaje Stanojević.

Nekada je situaciju rešavao miraz

Međutim, nije to baš tako bilo oduvek. Ako bismo se vratili mnogo godina unazad, postojao je miraz kao vid kompenzacije.

- U zadnje vreme nema te kompenzaciјe, a mislim da svako gleda samo sebe, baš ga briga. Kažu, udala se, sta me briga, nisam ti ga јa birao, ne interesuјe me, jer i kada bi se vratila, brat bi јe i prihvatio, ali snajka ne bi - objašnjava ona.

Zašto se i deca otuđuju?

Zbog nasledstva sestra i brat postanu neprijatelji i ne pričaju godinama, a njihova deca se skoro nikada i ne upoznaju.

- Čim se sestra prihvati svog dela onda brat kaže 'uzela mi sestra imanje', a ona je samo uzela ono što joj pripada i tu dolazi do svađe. Ne govore godinama, pa onda gubi se ta familijarnost ne govore godinama. I onda gde god može da je zakine, ne da vodu, ne da ovo, ne da ono i tako postanu neprijatelji - navodi ona i dodaje da se na kraju i deca otuđuju, a porodični odnosi se u potpunosti gube.

Foto: Shutterstock

Postoji i gori scenario

Malina Stanojević kaže da je prema njenom mišljelju najgori scenario onaj kada žena pristane da se odrekne nasledstva, pod uslovom da braća brinu o roditeljima, međutim, često ih ostave same i na cedilu. Nažalost, ovakvih primera je jako mnogo.

- Ima dosta takvih primera. Oženi se brat, a snajka neće da brine o roditeljima, baš je briga. I oni se jednostavno pokupe i odu. I roditelji ostanu sami, a najčešće posle ćerke brinu o njima, a imanje se vodi na sinovima. To je po celoj Srbiji zastupljeno. Ne samo što sestra izgubi to nasledstvo, ona izgubi i braću. Izgube i oni sestru, ali baš ih briga. Nastave hladno obrađuju zemlju kako su i obrađivali - kaže ona.

Rešenje - zakonska regulativa

Ona smatra da bi trebalo da postoji zakonska forma koja bi trebalo da podstakne na rešavanje ovakvih problema u što kraćem roku. Međutim, kaže da za sada, nažalost, ne postoje naznake kada bi ovaj problem, koji je zastupljen u celoj Srbiji, mogao biti rešen.

(Telegraf.rs)