Pročitajte pažljivo šta je danas izjavio Patrijarh Porfirije!

Patrijarh Srpske pravoslavne crkve Porfirije služio je danas svetu liturgiju u Sabornom hramu Svetog arhangela Mihaila u Beogradu, a tokom besede poručio je vernicima da kada stanemo na put Gospodnji, sve oko nas postaje čudo te da čudo nije strano ljudskoj prirodi, već je prirodno i normalno.

Porfirije je u okviru besede pročitao priču iz Jevanđelja po Mateju koja, kako se navodi u saopštenju SPC, daje mnoge smernice jer, kako je patrijarh rekao, reč Hristova jedanput izrečena, važi uvek.

Preporučujemo

"Mi, pravoslavni hrišćani imamo reč Jevanđelja kao ogledalo, parametar i kriterijum. Sve dobija svoj smisao ili se pretvara u potpuni besmisao u odnosu na Hristovu reč, u odnosu na Njegovo Jevanđelje. U kontekstu Hristovog Jevanđelja mi govorimo o životu koji traje sada i uvek, o životu koji ima svoj ne samo onostrani produžetak i nastavak bitisanja i egzistencije, nego o životu koji iza groba, tačnije rečeno posle Drugog Hristovog dolaska, jeste život u izobilju, u punoći, u radosti", rekao je Porfirije.

Osvrćući se na jevanđeljsku sliku oca koji ima sina opsednutog demonskim silama, Porfirije je naveo da se ta opsednutost demonskim silama produžuje i na telo.

To je, kako je dodao, iskustvo Crkve kroz vekove, ali i nešto što potvrđuje moderna nauka, iskustvo koje kazuje da nema telesnog poremećaja koji nema u sebi neki unutarnji, psihogeni koren, a neretko i duhovni koren.

"Po pravilu, spoljašnja manifestacija nekog našeg telesnog izostatka upozorava nas da nešto sa nama ni iznutra nije u redu", naglasio je.

Porfirije dodaje da kada je već gotovo sve bilo izgubljeno, otac je došao da traži pomoć tamo gde pomoći ima, prvo kod apostola koji su se molili i činili sve ono što su činili i ranije u prisustvu samog Gospoda, ali nije bilo rezultata.

Pojasnio je da jevanđeljska priča pročitana na današnjoj Liturgiji postoji da bi ljude uvek vraćala na pravi put i da se oštre reči Gospodnje upućene apostolima: "O rode neverni…!", odnose na svakog od nas, a za nas, pravoslavne Srbe, posebno je značajna danas.

"Treba staviti prst na čelo i u kontekstu ove jevanđeljske priče neka se svako od nas zapita u kojoj meri se ova reč Hristova odnosi na nas. Tamo gde ima vere ima i isceljenja, ima čuda. Problem je u tome što je za nas vera postala ideja i ideologija, a čudo je postalo sastavni deo naših bogougodnih razgovora", kazao je.

Patrijarh je istakao da je za Gospodnje čudo dovoljno imati samo, makar i zrno, vere.

"Postom i molitvom se izgone demonske sile. I nešto mi došlo u poslednje vreme da gotovo u svakoj besedi podsetim i sebe i vas, braćo i sestre, da ne zaboravimo da demonske sile postoje. Đavo postoji. Ali, kada zrno naše vere počne da biva post i molitva, kada počnemo da primenjujemo ono na šta nas Jevanđelje poziva, tada se on buni, jer vidi da smo se i mi probudili, pa mu nije svejedno", rekao je Porfirije.

Kako je dodao, kada neki čovek stane na put Gospodnji, odjedanput razume šta je to živa vera, šta to znači post i molitva i odjedanput sve okolo postaje čudesno, postaje čudo.

"I mi tada živimo u neprestanom gledanju prisustva Božjeg sa nama i među nama. To je, zapravo, čudo koje je jedino normalno. Čudo nije strano ljudskoj prirodi. Čudo je prirodno i normalno", poručio je patrijarh Porfirije.

U beogradskom Sabornom hramu, čija je gradnja započeta 1837. godine naredbom kneza Miloša Obrenovića, patrijarhu su sasluživali episkop londonski i velikobritansko-irski Nektarije; protojerej Bogoljub Ostojić, starešina Sabornog hrama; jerej Arsen Milovanović; protođakoni Dragan Radić, Radomir Vrućinić i Damjan Božić; đakoni Nikolaj Vuković, Vasilije Perić, Aleksandar Đurović i Tomislav Đokić.

Pojao je hor Prvog beogradskog pevačkog društva.

(Telegraf.rs/Tanjug)