Danas slavimo Svetog Arhiđakona Lavrentija: Dan kad je nebo lepše nego inače a smeh je imperativ

Srpska pravoslavna crkva (SPC) i njeni vernici sutra slave Svetog Arhiđakona Lavrentija. Sveti Lavrentije (lat. Laurentius - ovenčan lovorovim vencem - krunisan lovorom, 225 - 10. avgust 258. ) bio je arhiđakon Rimske hrišćanske zajednice.

Predanje kaže da je došao iz grada Albasete u Španiji. Bio je učenik arhiđakona Siksta. Kada je učitelj postao episkop Rima 257., Lavrentije je bio rukopoložen za đakona. Njegovo zaduženje je bilo da nadgleda imovinu Crkve i brigu o siromašnima.

Preporučujemo

Za vreme progona cara Valerijana u 258. mnogi hrišćani su pogubljeni a oni koji su izvukli živu glavu a bili su iz plemićkih porodica, izgubili su svoju imovinu i bili su proterani iz grada.

Jedna od prvih žrtava ovog progona bio je upravo episkop Sikst. Legenda kaže da je pred polazak neutešnom Lavrentiju prorekao da će uskoro i on poći sa njim u smrt, a da će pre toga biti strašno mučen i ponižavan.

Arhiđakon se nimalo nije uznemirio, te je spreman dočekao ostvarenje ovog proročanstva. Pre toga je sakrio sve crkvene dragocenosti da Rimljani ne bi mogli da ih se dočepaju. On je pogubljen 6. avgusta iste godine.

Posle toga, njenov učenik Lavrentije je završio u tamnici, gde je, kaže predanje, činio čuda. Priča se da je nekoliko zatvorenika izlečio od slepila samo dodirom ruke, a njegove propovedi navele su i neke stražare da poveruju u Hrista i pređu u hrišćanstvo.

Zato je bio strahovito mučen. Naime, kada je i nakon svega odbio da se odrekne Hrista već savetovao cara da se odrekne lažnih bogova, stavljen je u gvozdeni sanduk ispod koga je podložena vatra.

Dok je živ goreo na ognju, on se zahvaljivao Bogu i istovremeno rugao caru zbog neznaboštva. U bnekim spisima je zabeleženo da je u jednom momentu svojim mučiteljima rekao: "Ova strana je gotova, okrenite me i zagrizite!". Tako jezivo je i umro, do kraja ostavši nepokolebljiv u svoja uverenja.

Poštovan je kao svetitelj u Rimokatoličkoj i pravoslavnoj crkvi.

Kataloci ga praznuju 10. avgusta, a pravoslavci 23.

Inače, zbog činjenice da je vodio računa o crkvenim spisima, smatra se zaštitnikom arhivista i bibliotekara, a u pravoslavnoj ikonografiji, prikazuje se u đakonskim odeždama kako drži kovčeg u ruci, što simbolizuje čuvanje crkvenog blaga.

Interesantno je da ga, jer je i u poslednjim i vrlo bolnim trenucima života ostao vedrog duha, komičari smatraju svojim zaštitnikom. Zato stari ljudi veruju da je zbog toga ovo dan za šalu kada se treba što više smejati jer će to goditi i ovom svetitelju.

Ima jedan zanimljiv običaj vezan za dan Svetog Lavrentija. Naime, budući da je avgust kada pada njegov dan, poznat po kišama meteora koje šaraju i ulepšavaju nebo, stari su od davnina govorili da su to zapravo "suze Svetog Lavrentija".

Takođe, postoji verovanje da ko god uveče vidi zvezdu padalicu, može tražiti od ovog svetitelja ispunjenje jedne želje. I on će je sigurno uslišiti.

(Telegraf.rs)