Devojka iz Ćuprije 6 meseci imala temperaturu i stalno bila umorna: Lekari tražili uzrok, dijagnoza šokirala

Hronični umor je problem koji može ozbiljno da ometa normalan život osobe i sa kojim se sreće veliki broj ljudi danas, a među njima je i Ina Ignjatović koja je otvoreno podelila sa čime se bori, kao i kako je sve krenulo.

Umor, bol u mišićima, neprijatnost u zagušljivim prostorijama, manjak energije. To su bili simptomi sa kojima je Ina živela pet godina, kako je pojasnila postoji 1.001 siptom, ali ukoliko bi trebalo navesti najvažnije, taj spisak bi izgledao otprilike ovako:

Preporučujemo

• Varijacije krvnog pritiska
• Temperature od 37,2 koje su trajale mesecima bez prekida
• Česte infekcije
• Bolove u mišićima i zglobovima
• Umor koji ne prolazi
• Uvećani limfni čvorovi
• Glavobolje
• Zujanje u ušima

- Bilo je dovoljno da presvučem dete i da se umorim. Ako se istuširam, morala sam odmah u krevet da se vratim da odmorim. Stalno sam bila u začaranom krugu jer sam išla kod lekara, slali me od specijaliste do specijaliste, sumnjali su da postoji bolest ali ne nađu ništa konkretno. Onda me vrate kući i kažu, nije ti ništa, idi odmori se - rekla je jednom prilikom Ina Ignjatović, koja je i osnovala Udruženje pacijenata sa hroničnim umorom.

Ona je pojasnila da su parametri i analize bili u redu, samo su virusne infekcije bile hronične, antitela je imala na skoro deset virusa, a za šest su nivoi IgG antitela bili na abnormalno visokom nivou.

- Otkriveno je da su to sve infekcije koje sam preležala u najranijem detinjstvu, ali titar ne bi smeo da ostaje visok već da opada vremenom, tako su shvatili da nešto nije u redu ali nisu znali šta je - ispričala je Ina Ignjatović za "Prva" TV.

Otkrila je i kako je izgledao njen dan, ali i kako su se ljudi u okolini nosili sa njenim stanjem.

- Stalno sam bila umorna, to je bio umor koji ne prolazi kada odspavate. Nisam mogla da odem 200 metara od kuće. Nisam mogla da uđem u poštu, smetale su mi zagušljive prostorije u kojima ima puno ljudi. Non-stop mi se spavalo, nemam energije, deca su još bila mala, a meni jako teško. Kad idete kod lekara i ne otkrijete ništa, onda i drugi pomisle da vam nije ništa - ispričala je ona tad i dodala: "Srećom, moji ukućani su imali razumevanja, ali šira okolina nije shvatala moje stanje. Normalno je da postoji i strah, kad ne znate šta vam je. Pitate se da nije nešto psihički, ali ja odem sama kod psihijatra, ne nađe ni on ništa, a meni i dalje nije dobro".

Foto: Shutterstock

Sindrom hroničnog umora, kako kaže, javlja se kod žena između 35 do 50 godine, a kako kaže, kod nje je okidač za pokretanje ove bolesti bio drugi porođaj. Ona je saznala šta joj je zahvaljujući prijateljici koja je slučajno ispratila gostovanje jednog lekara na televiziji i tako povezala sa Inom.

- Mnogo mi je bilo lakše kada sam otkrila šta mi je. Međutim, ono što otežava situaciju je da lek za ovu bolest ne postoji. Samo pet do deset ljudi uspeju da se iščupaju iz ove bolesti ako se otkrije na vreme. Javljaju mi se mladi ljudi koji imaju i mnogo teže oblike ove bolesti. Prikovani su za krevet, a odbačeni su od društva i prikovani za krevet. Ova bolest može dovesti i do potpunog invaliditeta, ali i do smrti, jer često ova bolest može dovesti i do miokarditisa - rekla je Ina Ignjatović u jednom od gostovanja.

Pet glavnih simptoma hroničnog umora

O hroničnom umoru bilo je reči i u epizodi "Zdravo sa Ivanom" na Telegraf.rs, kada je gost urednice i autorke Ivane Anđelković bio prof.dr Branislav Milovanović, kardiolog sa Instituta za kardiovaskularne bolesti Dedinje.

Kako je pojasnio dr Milovanović, postoji pet jasnih indikatora da se neko bori sa hroničnim umorom.

1. Umor koji traje duže od šest meseci, a po engleskoj klasifikaciji duže od tri meseca
2. Post-exertional malaise na engleskom ili pad energije posle fizičkog napora, obično se to desi drugi ili treći dan posle nekog većeg fizičkog napora
3. Poremećaj spavanja - ili mnogo spavate ili malo spavate, budite se ili ustajete umorni
4. Kognitivni problemi - problemi sa pamćenjem, koncentracijom, magla u glavi, zaboravljanje...
5. Poremećaji vezani za krize svesti - nestabilnost pri ustajanju, lupanje srca...

Kako se leči?

Što se lečenja tiče, postoji protokol, kako dodaje profesor, samo je važno javiti se na vreme lekaru i što pre otkriti uzrok hroničnog umora.

Statistike pokazuju da žene češće obolevaju, naročito između 30. i 50. godine. Međutim, sve češće se beleže slučajevi i među mlađom populacijom. Neki stručnjaci sindrom povezuju s virusnim infekcijama, stresom ili imunološkim poremećajima, dok drugi ukazuju na uticaj savremenog načina života - hronični stres, neadekvatnu ishranu i manjak fizičke aktivnosti.

Postkovid sindrom

Takođe, jedan od od najvećih problema kod hroničnog umora i postkovid sindroma je to što simptomi mogu biti nespecifični, što otežava dijagnostiku. Lekari često ne mogu utvrditi tačan uzrok simptoma jer se preklapaju sa simptomima drugih stanja poput depresije ili autoimunih bolesti.

- Tek kada je došlo do ove epidemije, onda se saznalo da postoji ovaj sindrom, a on zapravo postoji. I sad mnogo puta mene pacijenti pitaju da li je to retka bolest? Uopšte nije retka, to je ono što je najzanimljivije - objasnio je profesor Milovanović u podcastu "Zdravo sa Ivanom", a više o tome pročitajte u odvojenoj vesti.