"Priprema dece za školu ne počinje pred prvi razred" Jedno je neophodno da roditelji urade na vreme!

Polazak u prvi razred uvek je velika stvar, kako za mališane koji kreću u svet obrazovanja, tako i za roditelje čije dete će zakoračiti na ovo putovanje. Kako bi sve proteklo što bezbolnije, važno je da se roditelji u prvim danima naoružaju strpljenjem i razumevanjem i da detetu daju punu podršku.

Priprema budućih prvaka za polazak u školu nije nešto se može odraditi nekoliko dana pred prvi septembar, već kreće godinu dana ranije, sa polaskom u predškolsko.

Preporučujemo

- Deca se uvode u to u samom predškolskom pripremom programu, same vaspitačice pričaju o tome, daju im domaće zadatke. Negde s proleća se obilaze škole, koje su blizu mesta stanovanja, deca tu polako upoznaju šta je škola, kako izgleda iznutra. Takođe, tu su i otvorena vrata, kada deca mogu da dođu sa roditeljima, da vide kako škola izgleda, upoznaju buduće učiteljice, mada se sve do avgusta ne zna u koje će odeljenje biti raspoređeni - objašnjava Dragana Ćupurdija, psiholog u osnovnoj školi.

Pored pripreme koja je trajala čitave prethodne školske godine, pred sam prvi septembar, vrše se završne pripreme.

- Tu je kupovina rančeva, pribora, svezaka, opreme, što deci često pričinjava radost. Oni koji imaju starije braću i sestre, dodatno se uz njih pripremaju. Polazak u školu bi trebalo da bude nešto što je spontano, u kontinuitetu, a ono što je najbitnije jeste da se detetu ne preti sa školom - dete nije pojelo ručak, pa mu odrasli kaže: "Videćeš kad pođeš u školu, kako ćeš onda da jedeš" i slično, za bilo koju situaciju, ne sme se deci pretiti školom, jer onda stvaraju već u startu odbojnost. Onda se roditelji iznenade kad dete već prvi dan neće da uđe u školu, nego plače - dodaje Ćupurdija.

Školom ne treba pretiti, ali je treba je ni preterano hvaliti - dete će već vremenom samo shvatiti kako šta tamo funkcioniše. Važno je da roditelj bude prijatnog raspoloženja prema školi, kako bi i dete to moglo da oseti.

- Dete preuzima emocije roditelja, ako je roditelj prestrašen, uplašen, nervozan, onda će i dete biti takvo. Roditelj treba da bude taj koji se raduje početku detetovog školovanja, onda će samim tim i dete da bude radosno i da se raduje početku škole. Važno je da roditelj nađe vremena za dete, dovođenje i odvođenje deteta, roditeljski sastanci, prvi domaći zadaci, sve to iziskuje vreme i menja ritam porodičnog života. Deca su u tom periodu često spora, navikavaju se i sada je to stvar roditelja kako će da organizuje svoje vreme. Potrebno je puno strpljenja i razumevanja, to je potpuno drugačija dinamika kada dete krene u školu. Treba da se radi domaći, da se stvaraju radne navike, a to je dodatni posao za roditelja. Ono što je najvažnije jeste da roditelj ima strpljenja, da razume da je detetu potrebno više vremena da završi domaći zadatak i da neće steći radnu naviku za jedan dan već je za to potrebno vreme - zaključuje Ćupurdija.

(Telegraf.rs/Subotica.com)