Pritisak skače ako radite OVO! Okidač za hipertenziju je očigledan a svi ga ignorišu, godine nisu garancija

Visok pritisak je stanje koje zahteva lečenje a uzroci su različiti, od postojanja drugih bolesti i genetike pa do lošeg stila života koji može biti okidač. Naime, ono što najviše može uticati na porast krvnog pritska je gojaznost i loša ishrana, posebno jer se preko industrijske hrane unosi velika količina soli. Simptomi su različiti, od glavobolje, mučnine, zujanja u ušima, nelagode u sredogruđu, do toga da mogu biti skoro neprimetni, te se bolest otkrije slučajno, ili kada već dođe do nekih kardioloških događaja.

Povišen pritisak ima svaka druga osoba u Srbiji, dok oko 34 odsto ljudi ima potvrđenu dijagnozu i propisanu terapiju. Prema dostupnim podacima u našoj zemlji od povišenog pritsika boluje nešto manje od 47 odsto stanovnika, dok 1,1 milion građana pije lekove za pritisak.

Preporučujemo

Hipertenzija je pre 20 godina bila rezvervisana više za stariju populaciju, dok je danas ta granica pomerena. U velikom  riziku su gojazni, dijabetičari, stariji od 40 godina, te je neophodno redovno odlaziti na preventivne preglede, uzimati terapiju ukoliko je imate, ali pre svega promeniti način ishrane, konzumirati hranu bez soli, ugljenih hidrata, jake i masne hrane u velikim količinama. Gazirani sokovi su puni šećera, što u velikoj meri utiče na zdravlje naročito ako se konzumira neumereno u dužem periodu.

- Pre 25 godina je bilo manje mladih ljudi sa kardiovaskularnim oboljenjima, a sada ih ima više. Brže se živi, sada je sve drugačije, napetije je, na tom putu ako se dodaju cigarete, masnoće, šećer, loša ishrana, sve to doprinosi razvoju bolesti. Ali, rekla bih da se budi polako svest kod mladih i kada je alkohol u pitanju i zdrava ishrana i koliko je vežbanje važno, ispričala je u podcastu Zdravo sa Ivanom dr Dragana Košević, kardiolog sa Instituta za kardiovaskularne bolesti Dedinje.

Terapija

Farmaceutkinja Farmaceutske komore Srbije, Slađana Panajotović u podcastu Zdravo sa Ivanom, objasnila je koliko opasno ako neko ko već ima hipertenziju prestane da uzima svoju terapiju.

- Ukoliko bi neko sa dijagnozom hipertenzije prestao da pije terapiju, postoji rizik od komplikovanih kardiovaskularnih događaja. Tu se misli na nepravilan rad srca, srčani udar, moždani udar, oslabljene srčane funkcije, to može da se odrazi i na bubrege. Živećemo onoliko koliko su nam zdravi bubrezi. Nema razloga da pacijent ulazi u te rizike. Čuvanjem svog zdravlja, svog tela, čuvamo i sebe i druge. Ako neko ima neku nedoumicu uvek može da dođe u apoteku po savet, da li zna da izmeri pritisak, da li pravilno koristi sviju terapiju, ponekad su pacijenti zbunjeni, ali tu smo da odgovorimo na svako pitanje, objašnjava Panajotović.

Kako lekari savetuju, hranu treba kozumirati sa što manje soli, unos alkohola treba da bude umeren, potrebno je uključiti fizičku aktivnost od 30 do 60 minuta, obroci da budu redovni, zdravi i izbalansirani. Ukoliko ste pušač, treba prestati sa ovom navikom.

Prema rečima stručnjaka, svaki drugi građanin Srbije je ili predgojazan ili gojazan, dok teži oblik gojaznosti ima preko 21 odsto, odnosno svaki peti građanin.

Gojaznost se krije iza pojave dijabetesa i kardiovaskularnih oboljenja, više od dve trećine osoba koje umiru od kardiovaskularnih bolesti su gojazni, a preko 80 odsto onih koji imaju bilo koje kardiovaskularno oboljenje imaju isto problem sa gojaznošću, smatraju stručnjaci.

Simptomi

Simptomi kod povišenog pritiska su različiti, a neki čak zbunjujući, tako se na primer zujanje u ušima javlja i kod niskog ali i kod visokog pritiska. Neke osobe osećaju glavobolju, koja se javlja u potiljku, temenu ili čeonu. Pojava iskrica pred očima se takođe može javiti, zujanje u ušima ,vrtoglavica, nestabilnost pri hodu, osećaj pritiska u sredogruđu.

Takođe, hipertenzija dugo može ostati neprepoznata i da se otkrije se slučajnim merenjem povišenih vrednosti. Nekada se ona otkrije tek kada nastupe komplikacije hipertenzije infarkt srca, moždani udar, poremećaj ritma, promene na perifernim krvnim sudovima, oboljenje bubrega, promene na očnom dnu.

Savet stručnjaka je da osluškujete svoje telo i pratite signale koje vam šalje, a zatim se javiti izabranom lekaru koji će vas uputiti dalje kako biste dobili svoju terapiju i otpočeli lečenje. Takođe, odlazite jednom godišnje na preventivne preglede iako nemate simptome bolesti.

(Telegraf.rs)