Kako će izgledati početak nove školske godine u Srbiji? Milibor Saković otkrio šta čeka đake od 1. septembra

Sve nam je bliži 1. septembar, a kada bi, ukoliko sve prođe kako je i planirano, trebalo da počne nova školska godina. Dok učenici sa nestrpljenjem čekaju taj dan, veliko nestrpljenje vlada i u čitavom društvu, jer se nameće pitanje da li će 2025/2026. školska godina krenuti regularno ili će se nastaviti sa prošlogodišnjim protestima. Direktor Prve ekonomske škole u Beogradu, Milibor Saković, govorio je za Telegraf.rs kako će početak izgledati u ovoj obrazovnoj ustanovi, kao i kakva su njegova dosadašnja saznanja. Ovom prilikom govorio je i o novim generacijama, šta je to što ih karakteriše i razlikuje od vršnjaka od pre 30 godina, kao i koliko upotreba veštačke inteligencije donosi dobra, a koliko zla sadašnjim učenicima.

Kako na početku razgovora objašnjava direktor Saković, početak školske godine je definisan zakonom i 2025/2026. školska godina će, ističe on, početi onda kada i treba - 1. septembra.

Preporučujemo

"U zakonu piše da se početak obeležava u obe smene intoniranjem državne himne. A konkretno u Prvoj ekonomskoj školi i prvu smenu i drugu smenu prikupimo učenike obe smene u 8:00 sati odnosno u 14 časova u dvorište škole, intoniramo himnu, zaželimo učenicima srećan početak školske godine i puno uspeha. Prva ekonomska škola upisuje kvalitetne učenike tako da ne očekujem nikakve stvari koje nisu po pravilima i propisima. I što se tiče zaposlenih i što se tiče učenika, a nadam se i što se tiče roditelja", kaže nam dikretor sigurno.

Saković: Nemam informacije o odlaganju početka škole

Ipak, u društvu su proteklih par nedelja kružile informacije kako će se početak školske godine odložiti, te da se nastavljaju prošlogodišnji protesti i štrajkovi. Upitali smo dikretora Sakovića kakva je atmosfera usled svega toga u školi i među učenicima.

"Ja ne posedujem takve informacije, to je najbolje da se obratite Ministarstvu prosvete. Kad god se susreće kraj i početak, kraj jedne školske godine i početak druge, tu ima puno posla. Dakle, za sve zaposlene. Znači da se odredi i raspodela časova i raspored časova i podela zaduženja i pisanja rešenja i svašta nešto što postoji. Naročito škole koje imaju i promenu u kadrovima, tu imaju dodatno opterećenje dok se to sve ne složi. A cilj svih škola je da 1. septembra krenu kompletni i sa svojim radom i sa svojim zadacima koji su propisani", obhašnjava nam sagovornik.

Kako dalje navodi Saković, prelazak iz osnovne u srednju školu je stresan za sve učenike, posebno za one prvog razreda, a naravno i roditelje.

"To je promena sredine, novi način rada. Bez obzira što je predmetna nastava bila i u osnovnoj i u srednjoj školi, ovo je sasvim drugačije. I odnos, tamo su već bili osam godina, već sve znaju. Ovo je nova sredina tako da postoji taj momenat. Svaka škola pa i mi se pripremamo kako da olakšamo taj deo. Naravno, tu postoji opasnost kod bezbednosti rada škole jer upis u prvi razred srednje škole se vrši ili preko portala Moja srednja škola, elektronski, gde ja dobijam dokumenta i koji mi se učenici upisuju, a nisam ih video niti upoznao. Naravno, jedan broj dolazi neposredno na upis, ali ni to puno ne znači. Zato organizujem roditeljski sastanak pre početka školske godine i svaki roditelj dobija potvrdu s kojom će dete tog 1. septembra da uđe. Imali smo u prethodnim školskim godinama, čak se desilo i kod mene u školi, u Prvoj ekonomskoj, da su upala strana lica u odeljenje. Jednostavno ne prepoznajemo decu, ne znamo decu. Provukli su se, hteli su da naprave šalu ili nešto slično tome. Tako da iz tog iskustva sad pravimo potvrde I učenik sa tom potvrdom ulazi u školu i onda znamo da je đak te škole, a svi ostali ne mogu da uđu", priča nam dalje direktor Saković.

"Mnogo je to učenika, ja upisujem sedam odeljenja. Ne možemo da znamo svakog đaka kad ulazi u školu, niti da ga legitimišemo i sve ostalo. Ovako to definišemo. Ujedno, roditelji se upoznaju sa odeljenjskim starešinama, saznaju pravila ponašanja, disciplinsko-materijalnu odgovornost, mogućnosti škole i upoznaju se prvo roditelji, a onda 1. septembra držimo taj nulti čas, to je čas odeljenskog starešine gde učenike upoznajemo i sa rasporedom časova. Na ostalim časovima predmetni nastavnici se upoznaju sa učenicima, upoznaju ih sa ciljevima i ishodima programa, odnosno, predmeta koji oni predaju. I govore im sve šta treba. Što se tiče udžbeničke literature to je već određeno u junu mesecu, objavljeno na sajtu škole. Samo će biti još jednom ponovljeno. Raspored pismenih zadataka, pismenih provera", dodaje direktor Prve ekonomske škole.

"Više potenciraju svoja prava, a sve manje obaveze"

Nakon što nas je direktor Saković uverio da će, barem kada je Prva ekonomska škola u pitanju, školska godina početi regularno, pitali smo ga i kakve su današnje generacije, odnosno, po čemu se sve razlikuju od svojih vršnjaka od pre 15 i 30 godina.

"Svaka generacija ima svoje karakteristike. Ponavljam, upisujemo kvalitetnu decu tako da smo mi srećna škola, odnosno ja sam srećan direktor zbog toga. Karakteristika ovih današnjih generacija je manja vrednoća, a da malo više potenciraju na prava nego na obaveze. To je verovatno i posledica u celokupnom društvu, čak i na planeti Zemlji. Prava su podignuta do neba, a obaveze su prizemne. Ja uvek kažem samo makar neka se približe jedne drugima, biće mnogo bolje za sve, i za učenike i za roditelje i za školu", objašnjava nam direktor, dok dodaje kako prednosti novig generacija sigurno postoje, ali ih se on ne može trenutno setiti.

Među današnjih učenicima sve je popularnija veštačka inteligencija. Direktor Saković nam je objasnio kako gleda na upotrebu ove pametne alatke, ali i da li u njihovoj školi ima zloupotrebe od strane đaka.

"Pa, pazite, moja struka, ja sam matematičar, informatičar po profesiji tako da apsolutno podržavam veštačku inteligenciju, ali tu treba da imamo i dobro obučene nastavnike, jer može da dođe do zloupotreba. Zamislite konkurse neke koji se pojavljuju, pisani sastavi, učenici mogu da jednostavno zloupotrebe i da daju veštačkoj inteligenciji da im sastavi neki sastav ili bilo šta, naročito kod profesora srpskog jezika i književnosti tu postoji velika opasnost. On sastavi to za pet sekundi, učenik prepiše, ispadne da je njegov rad, a nije njegov. Naravno, korišćenje veštačke inteligencije ima svojih i prednosti, ali kažem postoje i mane. I tu je sad problem dok se nastavni kadar jednostavno ne obuči  dovoljno dobro. Mi smo imali situacije i na fakultetima da su učenici koristili veštačku inteligenciju da im reše određene zadatke. Sreća, na fakultetu to su fakultetski profesori, pa, kad su posumnjali da nešto to ipak prevazilazi ono gradivo koje su imali na predavanjima, na konsultacijama, na vežbama, provere kroz par veštačkih inteligencija i onda vrlo brzo oni daju isti odgovor i vide da je to u pitanju prepisivanje, da to nije znanje studenta",priča nam dalje naš sagovornik.

"Posledice protesta od prošle školske godine saniraćemo narednih 10 godina"

Upitali smo direktora Sakovića i šta bi poručio sadašnjem ministru prosvete Dejanu Vuku Stankoviću pred novu školsku godinu.

"Poštovanje zakona, propisa. Ministar prosvete zna apsolutno svoje obaveze, dužnosti i svoja prava. Naravno, te sve obaveze i prava prenose se na direktore škola, osnovnih, srednjih, vrtića. Tako da poštovanje propisa, zakona je u interesu i učenika i roditelja i škole i celokupnog društva", ističe direktor, koji se na kraju razgovora osvrnuo i na prošlu školsku godinu koja je protekla u protestima i štrajkovima, pa objasnio zašto ista ne bi nikada trebalo da se ponovi.

"To je neverovatno iskustvo. Dovoljno imam godina i godina radnog staža u prosveti, čak sam i sa ljudima koji su i iskusniji od mene razgovarao, ovo se nikad nije dogodilo. Imali smo mi kriznih događaja i u prethodnih 50 godina, ali ovako nešto se nikada nije dogodilo i nadam se da se više nikada neće dogoditi. Jer to jednostavno nikome ne odgovara. Ali bukvalno nikome. Posledice ovoga što smo imali prošle godine mi ćemo ispravljati sigurno sledećih 10 godina, to je moja slobodna procena. Znači i što se tiče nastavnog kadra i što se tiče učenika i što se tiče roditelja, tako da možda iz ovog pređašnjeg iskustva treba poraditi na tome da se promene zakoni u obrazovanju", zaključio je direktor Prve ekononomske škole u Beogradu, Milibor Saković.

(Telegraf.rs)