Evo zašto vam se bakterijska infekcija ponovo vraća, farmaceuti upozoravaju na najčešću grešku koju pravimo

Kada imate problem sa urinarnim traktom, ili imate kašalj i boli vas grlo, prva greška koju možete napraviti je da popijete antibiotik na svoju ruku. Naravno, do leka ne možete doći bez recepta, ali dešava se da vam je neka kutija ostala u kući, pa u želji da "predupredite problem" napravite još veći.

To je prva greška jer ne znate da li imate bakterijsku infekciju ili je nešto drugo u pitanju, pa se u velikom broju slučajeva dešava da uzmete pogrešan lek zbog čega se savetuje odlazak lekaru ako je problem ozbiljan, ili uzimanje biljnih mešavina poput uve i rastavića.

Preporučujemo

Naime, svaki antibiotik ima svoju namenu, pa se iz tog razloga traži savet i mišljenje lekara koji propisuje određeni lek. Žene uglavnom greše ukoliko imaju učestalo mokrenje, odmah pomisle da će nekim zaostalim antibiotikom rešiti problem što je zabluda jer se tegobe samo zamaskiraju a posle desetak dana sve kreće iznova.

Bakterije žele da prežive udar antibiotske terapije i one imaju velik broj mehanizama da nauče koji ih je lek napao, zbog čega se i kaže da nije dobro često uzimati antibiotike da ne biste razvili otpornost, o čemu je govorila u podcastu Zdravo sa Ivanom, farmaceut Slađana Panajotović iz Farmaceutske komore Srbije.

- Bakterije pokušavaju da razviju rezistenciju, odnosno otpornost na taj antibiotik. Ukoliko ne završimo antibiotsku terapiju do kraja, neke bakterije koje su se tu primirile i naizgled telo oporavilo opet će krenuti da rastu tako osnažene, jer su zapamtile koji ih je antibiotik "napao".  Zato je opasno pustiti bakterije da prežive i terapija se pije do kraja. Ukoliko je terapija planirana sedam, 10 dana, ili 14 dana, zaista treba da budemo strpljivi i da izdržimo čak i ako postoje neki blaži neželjeni efekti, objasnila je Panajotović u podacastu Zdravo sa Ivanom.

Antibotici se ne piju na svoju ruku

Antibiotici eliminišu bakterije i sprečavaju njihov rast, međutim, većina uobičajenih infekcija poput prehlade ili gripa, uzrokovana je virusima, protiv kojih antibiotici nemaju nikakav efekat. Uzimajući ih bez potrebe, ne samo da nećemo ubrzati oporavak, već možemo izazvati ozbiljne posledice.

O pogrešnom korišćenju antibiotila razgovarali smo i sa farmaceutom Sonjom Stojiljković iz Farmaceutske komore Srbije u podcastu Zdravo sa Ivanom koji se emituje ponedeljkom od 19h na kanalima portala Telegraf.rs.

- Čak i antibiotik koji ste pili pre mesec dana ili tri meseca, za određenu vrstu problema, evo tipično za žene kod urinarnih infekcija, one dođu i kažu "dajte mi to, to mi je lekar dao prošli put i meni je pomoglo". Ali, ako je lekar odredio jedan antibiotik kod nekog problema, ne znači da taj isti lek treba da uzimate opet. Takođe, ne bi trebalo da taj antibiotik koji ste pre koristili niste popili do kraja, jer infekcije se vraćaju u nekim slučajevima, objasnila je Stojiljković.

Kako je istakla, antibiotici ne deluju selektivno, već eliminišu i „dobre“ bakterije koje su deo naše prirodne flore. To može dovesti do raznih nuspojava, poput gljivičnih infekcija, problema sa varenjem ili pada imuniteta.

Ukoliko osetite ozbiljnije tegobe javite se lekaru i nemojte se lečiti sami kod kuće, apeluju stručnjaci. Ukoliko imate blaže simptome možete probati da eliminišete tegobe sa biljnim čajevima. Za urinarne tegobe savetuje se uvin čaj ili rastavić, za kašalj čaj od bokvice je dobra preporuka.

(Telegraf.rs)