Čedomir Antić blokade uporedio sa operacijom srca: Misli da je ovo rešenje za Univerzitet

Istoričar i profesor Filozofskog fakulteta u Beogradu Čedomir Antić ocenio je danas da je neophodno politiku vratiti u ustanove i uspostaviti širok društveni dijalog u Srbiji kako bi se prevazišla kriza.

Antić je za Tanjug rekao, govoreći o protestima u Srbiji, da svako ima pravo da iskaže svoje mišljenje, nezadovoljstvo ili podršku vlastima, ali bez upotrebe nasilja.

Preporučujemo

On je ocenio da ukoliko se politika ne vrati u ustanove i ostane na ulici, onda to treba da bude bez napada na policiju, građane, bez kamenovanja, linčovanja, paljenja, jer to, kako je rekao, nije dobro za državu.

"Ja blokade na univerzitetu poredim sa operacijom srca koja je potrajala devet meseci i na kraju kada više nisu imali instrumenata uzeli su motku. To je zločin prema samima sebi koji je izvršen i tu više nije reč o tome ko je u pravu, a ko ne, već je reč o jednoj strateškoj, taktičkoj i svakoj drugoj grešci", rekao je Antić i ocenio da su blokade otišle tako daleko da su postale same sebi cilj.

Antić je rekao da radikalizacija uvek vodi ka smanjenju podrške, kao i da je društvena kriza sada prevazišla prvobitne okvire i sve što je razumno, zbog čega je neophodno uspostaviti širok društveni dijalog, kao i da narodno nezadovoljstvo koje postoji neće biti artikulisano na izborima.

"Ako neko misli da je nekakva anonimna lista koju su sastavljali studenti alternativa opoziciji, svi koji tako misle greše. Posle juna mi više nemamo blokadu na univerzitetu, univerzitet 'liže svoje rane', ali objektivno svi problemi su ostali", dodao je on.

Antić je rekao da su incidenti i dešavanja u Novom Sadu prethodnih nedelja deo pokvarene i esktremističke politike i ocenio da ljudi koji stoje iza svega toga hoće u multinacionalnoj sredini da naprave haos, da dovedu do međunarodne intervencije i otcepljenja Vojvodine.

"Žao mi je što u Srbiji mimo te grupe ekstremista iz Novog Sada ima neko ko veruje da oni nemaju zle i antidržavne namere. Ako to izuzmeno, mislim da su se stvari relativno smirile, videćemo šta će biti na godišnjicu pada nadstrešnice. Univerzitet sada mora da se okrene sebi", rekao je on.

Na pitanje da li bi postupio isto kao dekani Filozofskog fakulteta u Novom Sadu Milivoj Alanović ili Fakulteta sporta i fizičkog vaspitanja Patrik Drid, i pozvao policiju da je bio na njihovom mestu, Antić je rekao da ne vidi šta se drugo može učiniti nego pozvati policija u situaciji kada jedan mlad čovek progoni profesora nožem ili kada grupa mladih ljudi pokušava da izbaci četiri ili pet puta brojniju grupu sa nastave.

Kako je naveo, po zakonu postoje dva razloga da policija uđe na univerzitet - jedno je da dekan fakulteta pozove policiju, a drugi da sama vlast proceni.

"Autonimija univerziteta nije zamišljena tako da napravimo ambasadu od univerziteta i da od univerziteta napravimo političke partije koje su zaštićene kao beli tigrovi, već je autonomija da možemo da proučavamo naša polja, naše predmete, da se bavimo naukom i da slobodno mislimo. Takođe autonomija podrzumeva i da sami biramo svoje ustanove", objasnio je profesor.

Kada je reč o Filozofskom fakulteta u Beogradu, Antić je istakao da je autonomija univerziteta narušena onog trenutka kada je grupa nepoznatih mladih ljudi ušla na predavanje i pokušala da izbaci njegove studente, kada su dekan, prodekan i prodekanka odlučili da ne zasedaju tela Fakulteta.

(Telegraf.rs/Tanjug)