Ubrzan ili usporen puls: Kardiolog sa VMA otkriva kada telo šalje crveni alarm i kako reagovati na pravi način

Puls predstavlja ritmičko širenje i skupljanje arterija koje nastaje radom srca i pumpanjem krvi kroz krvne sudove. On je jedan od osnovnih pokazatelja kako srce funkcioniše i kako naše telo reaguje na spoljašnje faktore, kao što su fizički napor, emocionalni stres ili bolesti. Praćenje srčane frekvencije pruža ključni uvid u stanje celokupnog kardiovaskularnog sistema, ali i opšteg metabolizma organizma.

O ovoj, ali i o drugim temama u podkastu "Zdravo sa Ivanom", govorila je dr Milena Pandrc, kardiolog sa Vojnomedicinske akademije (VMA) u Beogradu.

Šta je normalan puls, a šta ukazuje na problem?

Za odraslu osobu normalan broj otkucaja pulsa u mirovanju kreće se između 60 i 100 otkucaja u minuti. Međutim, za sportiste i osobe koje se redovno bave fizičkom aktivnošću, puls može biti niži, čak i ispod 60 otkucaja, što može ukazivati s jedne strane na bolju efikasnost srca, ali i na neke bolesti.

Kada vrednosti odstupaju od fizioloških granica, u medicini se razlikuju dva osnovna stanja. To su tahikardija (ubrzan puls), odnosno stanje u kojem broj otkucaja u mirovanju prelazi 100 u minuti. Visoke vrednosti pulsa, naročito u mirovanju, mogu biti znak stresa, bolesti ili drugih zdravstvenih problema, pa je važno pratiti i analizirati promene u njegovoj učestalosti. Ubrzan puls može biti posledica emocionalne napetosti, povišene telesne temperature, anemije, dehidratacije ili prekomerne aktivnosti štitaste žlezde (hipertiroidizma).

Drugo stanje je bradikardija (usporen puls), stanje kada broj otkucaja u mirovanju pada ispod 60 u minuti. Iako je kod utreniranih osoba često znak odlične kondicije, veoma nizak puls kod neutreniranih ljudi može ukazivati na probleme sa srčanim ritmom (poput poremećaja u sprovodnom sistemu srca) ili na hipotireozu (smanjenu funkciju štitaste žlezde).

Takođe, puls može biti koristan indikator kada se govori o zdravlju krvnih sudova. Ako puls postane nepravilno ubrzan ili usporen, to može ukazivati na zdravstvene poteškoće koje zahteva medicinsku intervenciju.

Kako naglašava dr Milena Pandrc, brzina rada srca ima dalekosežne posledice po dužinu i kvalitet života.

- Broj otkucaja nam je direktan prediktor i predviđa koliko ćemo dugo živeti. I ukoliko mi štedimo naše srce, dakle, ukoliko taj broj otkucaja bude niži, naše srce će duže trajati. Svaki prolongirani period trajanja povišenog broja otkucaja dovodi do oštećenja srčanog mišića - objašnjava kardiolog.

Simptomi poremećaja pulsa i uticaj na organizam

Poremećaj srčanog ritma i frekvencije utiče na snabdevanje svih organa kiseonikom i hranljivim materijama. Kada srce kuca prebrzo, pretkomore i komore nemaju dovoljno vremena da se napune krvlju između dva otkucaja, dok previše spor rad srca dovodi do smanjenog minutnog volumena.

Najčešći simptomi koji prate nepravilan, ubrzan ili usporen puls uključuju:

Lupanje, preskakanje ili treperenje u grudima (palpitacije)

Osećaj nedostatka vazduha i kratak dah (dispneja)

Vrtoglavica, nestabilnost i omaglice

Iznenadna nesvestica ili gubitak svesti (sinkopa)

Hroničan umor, malaksalost i nemogućnost podnošenja fizičkog napora

Bol, pritisak, stezanje ili probadanje u grudima

Otok u nogama ili zglobovima usled oslabljene pumpne funkcije srca

Anksioznost, unutrašnji nemir i hladan znoj

Kada se kod nekoga javi probadanje u grudima, odmah pomisli na srčani udar. Dr Pandrc otkriva koji su to simptomi koji su karakteristični isključivo za srčani udar.

- Zavisi to negde i od životnog doba pacijenta, zavisi od njegovih komorbiditeta, udruženih oboljenja. Suštinski, svaki bol u grudima treba ozbiljno shvatiti - objašnjava dr Pandrc.

Kako prepoznati poremećaje pulsa i pregled kod kardiologa

Ukoliko primetite odstupanja u broju otkucaja, epizode preskakanja ili prateće tegobe poput vrtoglavice i pritiska u grudima, neophodno je javiti se lekaru kako bi se uradila precizna kardiološka dijagnostika.

EKG (elektrokardiogram): Osnovni i nezaobilazni test koji u realnom vremenu beleži električnu aktivnost srca i odmah detektuje aritmije, tahikardiju, bradikardiju ili znake ishemije.

24-časovni Holter EKG-a: Kontinuirano snimanje rada srca tokom celog dana i noći, što omogućava uvid u to kako se puls ponaša u mirovanju, snu, tokom fizičkog napora i u stresnim situacijama.

Ultrazvuk srca (ehokardiografija): Vizuelni pregled kojim se procenjuju struktura, debljina srčanog mišića, rad zalistaka i snaga pumpanja komora (ejekciona frakcija).

Laboratorijske analize krvi: Provera krvne slike (otkrivanje anemije), elektrolita (kalijum, magnezijum i natrijum direktno utiču na srčani ritam), hormona štitaste žlezde (TSH, FT4), glukoze i lipidnog statusa.

Test opterećenja (ergometrija): Praćenje pulsa, pritiska i rada srca pri kontrolisanom fizičkom naporu na traci ili biciklu.

Faktori rizika

Nepravilan i hronično povišen puls, kao i oštećenje kardiovaskularnog sistema, usko su povezani sa savremenim stilom života i udruženim faktorima:

Emocionalni stres i hronična napetost

Pušenje i zloupotreba duvanskih proizvoda

Gojaznost i povišen indeks telesne mase (BMI)

Nekontrolisana hipertenzija (povišen krvni pritisak)

Povišene masnoće u krvi i neregulisan šećer (dijabetes)

Fizička neaktivnost i sedalni način života

Prekomeran unos kofeina, energetskih pića i alkohola

Dehidratacija i disbalans elektrolita

Nagle promene vremenskih prilika i atmosferskog pritiska

Genetska predispozicija i porodična istorija kardiovaskularnih bolesti

Kako stres utiče na srce

Stres je sastavni deo života, ne možemo ga izbeći, ali možemo naučiti da se oslobađamo negativnih emocija koje nam remete mir, ali i ugrožavaju zdravlje. Dr Pandrc detaljno pojašnjava mehanizam kojim stres direktno podiže puls.

- Što se tiče hormona koji se oslobađa u stresu, on se direktno vezuje za neke receptore na srcu i direktno povećava naš krvni pritisak te povećava broj srčanih otkucaja. I mi kažemo da su to ljudi koji imaju jednu vrstu menadžerske bolesti, dakle koji imaju tu simpatičku hiperreaktivnost. Na taj nivo stresa mi možemo da delujemo na dva načina. Možemo da delujemo lekovima koji smanjuju broj otkucaja, mi ih zovemo beta-blokatori, a možemo da delujemo i sedativima. Dakle, lekovima koji indirektno smanjuju tu koncentraciju hormona stresa u cirkulaciji. Tako da je u tom smislu lečenje ovih pacijenata, ili i budućih pacijenata, vrlo o kompleksno i treba da bude šire sagledano od običnog skoka pritiska i skoka broja otkucaja - objasnila je kardiolog.

Vremenske oscilacije i uticaj na organizam

Vremenske oscilacije ne prijaju ni zdravim ljudima, a posebno srčanim i hroničnim bolesnicima. Kako ističe doktorka, promena pritiska spolja utiče na naš arterijski krvni pritisak i te nagle promene vremena ne prijaju kroničnim bolesnicima.

- Vidimo i sami da se sve hronične bolesti pogoršavaju u periodima kada se menja vreme. Ali generalno, ukoliko vodimo računa o redovnom uzimanju terapije, o načinu ishrane koji je izbalansiran, pet obroka, dve užine od toga, dosta voća, dosta tečnosti, dosta povrća... Mi možemo da nađemo neki balans i prođemo laganije kroz "promenu vremena" - dodaje dr Pandrc.

Prevencija i lečenje

Lečenje i regulacija pulsa zavise od uzroka koji je doveo do poremećaja. Terapija može uključivati medikamentozno lečenje (poput beta-blokatora koji usporavaju srčani rad i štede mišić, antiaritmika ili sedativa), a kod teških bradikardija i ugradnju pejsmejkera.

Ipak, kako bi srce bilo zdravo i kako bismo promenili statistiku na bolje, ključna je prevencija, bez obzira na godine koje više nisu garancija.

- Ako neko želi da bude zdrav, treba da ima normalan indeks telesne mase, da ne bude gojazan, da ne puši, da ima dobro regulisanu hipertenziju, da ima regulisan šećer i lipidni status, odnosno da ima normalne vrednosti masnoća u krvi. Ako eliminišemo ove faktore rizika, čak i ako postoji genetska predispozicija, ta verovatnoća je mnogo manja ako bi se posvetio zdravom načinu života - objasnila je dr Pandrc.

Fizička aktivnost se svima preporučuje, a u zavisnosti od godina i zdravstvenog stanja se prilagođava.

- Tokom lečenja pacijenata, uključujući i kardiovaskularne bolesti, nama su dijete i fizička aktivnost osnovni prvi lek. Uvek kažemo da osoba treba da poveća fizičku aktivnost u smislu neke šetnje, bar pola sata dnevno, odnosno 150 minuta nedeljno. Da se vodi računa u ishrani, da se izbaci instant hrana, gotova hrana, konditorski šećeri, sve dakle što bi moglo da naruši kvalitet njegovog metabolizma - objasnila je dr Pandrc.

Raznovrsna hrana, izbalansirani obroci puni vitamina i minerala uvek se preporučuju. Masna i začinjena hrana nikome neće prijati, ni što se tiče srca, ali i kada su u pitanju drugi organi.

- Neka mediteranska ishrana jeste lek koji mi propisujemo i ta ishrana podrazumeva, ugljene hidrate koje se sastoje od vlakana, koje imaju nizak glikemijski indeks, koje se sporo razgrađuju. Zatim su tu supe, čorbe, voće, povrće... Meso koje se ne pohuje, već se bari, bez slatkiša, bez belog brašna, negde bez prostih ugljenih hidrata - zaključila je dr Pandrc.

Najnoviju epizodu podcasta "Zdravo sa Ivanom" možete pogledati u videu sa početka teksta.

Sve o zdravlju, prevenciji i lečenju bolesti, možete saznati od najboljih stručnjaka podcasta "Zdravo sa Ivanom", koji se emituje ponedeljkom od 19 časova na portalu Telegraf.rs, autorke i urednice Ivane Anđelković - Više od 100 epizoda podcasta "Zdravo sa Ivanom" posvećenih zdravlju, prevenciji i savremenoj medicini.

(Telegraf.rs)