Dijabetes, kardiovaskularni problemi, gojaznost: Lekari objasnili koje namirnice nas mogu odvesti u bolest

Dijabetes, kardiovaskularni problemi, gojaznost, mogu nastati kao posledica loše ishrane, slabe fizičke aktivnosti, stresa... Prekomerno unošenje šećera, soli, ugljenih hidrata, dakle, brze hrane, slatkiša, grickalica, gaziranih pića, energetskih napitaka, sve nas to skupa može odvesti u bolest. Takođe, u riziku ste ukoliko niste fizički aktivni, zbog čega stručnjaci apeluju da je potrebno dnevno šetati minimum 45 minuta.

Naime, gojaznost nije samo estetski problem, već pre svega zdravstveni jer može odvesti u dijabetes, izazvati  kardiovaskularne i druge bolesti. U podcastu Zdravo sa Ivanom o ovoj temi razgovarali smo sa brojim stručnjacima, te smo iz prve ruke saznali šta je ono što bi trebalo menjati.

Preporučujemo

Dr Milena Pandrc, kardiolog sa Vojnomedicinske akademije (VMA) u Beogradu, objasnila je da bi srce bilo zdravo moramo da vodimo računa o prevenciji ali i o načinu života i tome kako se hranimo. Hrana treba da bude izbalansirana, zdrava i raznovrsna, brza hrana se ne preporučuje.

- Ako neko želi da bude zdrav, treba da ima normalan indeks telesne mase, da ne bude gojazan, da ne puši, da ima dobro regulisanu hipertenziju, da ima regulisan šećer i lipidni status, odnosno da ima normalne vrednosti masnoća u krvi. Ako eliminišemo ove faktore rizika, čak i ako postoji genetska predispozicija, ta verovatnoća je mnogo manja ako bi se posvetio zdravom načinu života, objasnila je dr Pandrc gostujuću u podcastu Zdravo sa Ivanom.

Dijabetes

Dijabetes pogađa sve generacije, statistika pokazuje da svaka deseta odrasla osoba u svetu boluje od dijabetesa, dok je taj broj u Srbiji prešao 700.000. Od simptoma karakteristično je učestalo mokrenje, žeđ, sporo zarastanje rana, suva koža, česte infekcije.

Prof.dr Petar Ristić, endokrinolog sa Vojnomedicinske akademije (VMA) u podcastu Zdravo sa Ivanom, govorio je o ovoj važnoj temi i upravo šećere označio kao najlošiju namirnicu.

- Šećer, sokovi, to je ono najlošije. Gazirana pića koja su puna šećera. So, kofein... Crana čokolada je dobra recimo, jer je unos polifenola dobar je za mikrobiom, objasnio je profesor Ristić.

Doc.dr Jelica Bjekić Macut, načelnica endokrinologije KBC "Bežanijska kosa", predsednica Republičke i stručne komisije za dijabetes, kao i radne grupe za dijabetes pri Ministarstvu zdravlja u razgovoru za  za Telegraf.rs, obajasnila je svojevremeno da je prevalenca dijabetesa u Srbiji 13 odsto.

- Po novim kriterijumima, šećer na tašte preko 5, 6 treba proveriti i raditi dodatne dodatne analize. Neko ko ujutru ima na prazan stomak ovu vrednost, ne kažemo mi odmah da ima dijabetes, ali bi trebalo dodatno ispitati, naročito ako neko ima pozitivnu anamnezu na šećernu bolest. Recimo, ako neko ima preko 7 ujutru, tu već imamo jasnu sliku, a ove između vrednosti, to treba dopuniti dodatnim testovima i utvrditi o čemu se radi, objasnila je tada dr Bjekić za Telegraf.rs.

Najgore namirnice

Koliko je brza hrana štetna za naš organizam, razgovarali smo i sa nutricionistom Jovanom Živić. Gazirana pića, čips, testo, pržena hrana, hambrugeri i svi obroci u stilu "brze hrane" ne smeju biti naša svakodnevnica, jer ove namirnice su bogate zasićenim mastima, visokim nivoima natrijuma, rafiniranim šećerima i aditivima.

- Treba obratiti pažnju na sokove, zato što su dosta kalorični, sa puno šećera. Namirnice poput čipsa, grickalice tog tipa,to je takođe loše. Te slane grickalice, na primer čips ima zaista toliko ugljenih hidrata da ukoliko imate insulinsku rezistenciju ili dijabetes, nikako ne bi trebalo uzimati to. Možda, recimo, čokolade. Opet kažem, postoji zdravija opcija birati neku crnu čokoladu, što opet zavisi od sastava. Tako da sve ono što je uglavnom nama primamljivo, nije toliko zdravo, objasnila je nutricionista u podcastu Zdravo sa Ivanom.

Neumerenost može ugroziti zdravlje

Iz Instituta za javno zdravlje "Dr Milan Jovanović Batut" apeluju da nеumеrеnоst u ishrаni mоžе ugroziti zdrаvljе,  prоuzrоkovato hipеrtеnziјu, pоvеćаnje hоlеstеrоlа, triglicirеdа, šеćеrа u кrvi.

Stručnjaci upozoravaju da posle ručka ne smemo leći u krevet kako bi naš organizam mogao da vari hranu, i da treba držati telo u uspravnom položaju od 40 minuta do sat vremena minimum.

Каkо bismо оdržаli zdrаvе nаvikе dоvоljnо је dа u tоku dаnа imаmо rеdоvnе оbrоkе i dа budеmо umеrеni u hrаni. Оsоbе које imајu prеkоmеrnu tеlеsnu tеžinu i/ili nеmајu izgrаđеnе prаvilnе nаvikе u ishrаni sаvеtе i individuаlni rеžim ishrаnе mоgu dоbiti u Sаvеtоvаlištu zа ishrаnu Institutа zа јаvnо zdrаvljе Srbiје.

Epizode podcasta Zdravo sa Ivanom i razgovore sa našim najeminentnijim stručnjacima u zemlji možete pogledati na portalu Telegraf.rs i na našem YouTube kanalu.

(Telegraf.rs)