Imaju prelepu prirodu i raj na zemlji, a opet im nedostaje ono osnovno: Prijepoljsko selo još muči ovu muku

Oko desetak domaćinstava u prijepoljskom selu Kruševo svakodnevno vodi borbu za jedno od elementarnih ljudskih prava - pravo na vodu.

Da čovek ne poveruje, ali to mesto, kako prenosi Forum info, nema nijedan bunar, nijedan izvor vode, već samo kišnicu, lokve i izvore udaljene po nekoliko kilometara.

Preporučujemo

No, ljude iz tog kraja krasi izrazita upornost, te oni godinama kap po kap, poput kišnice, skupljaju nadu da će možda jednog dana biti bolje.

Latifa Rovčanin, starica od 84 godine, odgajila je troje dece. Bez muža je ostala dok su joj deca bila mala, pa se na već otežane uslove života navalila i velika tuga. Nedostatak vode sve je dodatno otežao.

- Na konja ćerali, kao i danas. Po četiri – pet balona se natoči na izvoru na sat hoda odavde. Na česmi bude gužva. Pa onda se vratim kući, đeca moraju da su čista, idu u školu. Nikada problema nisam imala s njima, fino učili. A ja 10 godina bila s čovekom i on umrje, evo 50 godina otkako je umro – priča Latifa koja se žali na narušeno zdravlje i snagu koja ju je izdala.

Jedini izvor prihoda narodu ovog prijepoljskog sela jeste stočarstvo, a njime je se teško baviti, opet zbog vode. Jer, ona potrebna, koliko za piće ljudima, kuvanje, pranje, toliko i za pojenje životinja.

- Sipamo iz balona dok se napije. Po jednom danas, nema mu više, moglo ne moglo – kaže Latifa.

na njene teči se potvrdno nadovezuje i Ramiza Rovčanin, koja, kad supruga isprati na izvor, čeka satima da se vrati sa vodom.

- Prije je malo drukčije bilo vrijeme, bilo je malo kiše, a ove godine nema ni to. Podnosimo to nekako, čistimo i sir, sve nam je to fino, snalazimo se nekako za vodu, ali teško je. Štedi se voda više nego hrana, ali eto opet ovde živimo, iako nikakvih uslova nema – ističe ona.

Jedan od retkih primera, gde vode još uvek ima, je domaćinstvo Ume Rovčanin. Nedaleko od njene kuće davno je iskopana lokva iz koje se napaja stoka. Naručuju i cisterne, pune kante i burad. Sve sami.

- Nama nema pomoći od države nikakve. Živi, radi, svoju kuću kući. Teško onome koji gleda da mu država kuću napuni, tu nema ni kuće ni kućišta, taki je vakat došo. Svi smo mi žedni. Da samo neko, imali bi i vodu i priključke – mišljenja je Uma Rovčanin.

Stoka je namirena, dok se za potrebe domaćinstva skuplja kišnica. Кako funkcioniše improvizovani sistem vodosnabdevanja priča nam Umin sin Rahim Rovčanin, koji se davno odselio, ali skoro svakodnevno obilazi imanje i majku.

- Кod nas u kući za kupatilo i za to što je potrebno za domaćinstvo, osim vode za piće i za hranu, nije nestalo ni ove godine, neće ni nestati. Akumulira se, hvata se ta kišnica, filtrira se i dodaje hlor prema količini. Meriš sve, koliko tona si u rezervoaru prikupio, prema tome se dodaje hlor. Кod nekih je to malo teže, ali kako se ko organizovao - kaže Rahim.

Inače, kako navodi pomenuti medij, istorija vodosnabdevanja Кruševa je priča o promašajima i neodgovornosti. Prvi projekat je, naime, urađen 1978, a kaptaže i bazen su napravljeni dve godine kasnije na izvoru Bukovik. Creva za primarni vod stigla su tek posle petnaest godina, a kasnije je utvrđeno da su rezervoari premalog kapaciteta. Više od dve decenije nije bilo novih pokušaja da Кruševo dobije vodu. Ipak, meštani ne odustaju. Rahim veruje da selo ima potencijal za razvoj turizma.

- Ovdje da se reši put i vodosnabdevanje, ovo bi bio Zlatar. I to je nešto o čemu treba da se razmišlja. Ne treba ovo područje da se gleda kroz ovo 10 domaćinstava. Vidite i sami, ovo je područje koje treba da uđe u strateške planove – kaže Rahim, osvrćući se i na višedecenijsko sistemsko zanemarivanje ovog sela.

U Кruševu je šezdesetih godina prošlog veka živelo više od 200 ljudi. Međutim, ko je imao priliku, odselio se.

- Fala Bogu kad nisu ostali vođe, jer vođe je nikakav život. Što se tiče vlasti, nikad ništa nam pomogli nisu. I šta ima da očekuješ, ništa. Ma dokle ja umrem, neće ni moja đeca vođe htjeti, ali šta ćeš – kaže sa uzdahom Uma.

Кopali su meštani i bunare, ali nikada se ni kap vode nije pojavila. Prema preporukama struke, kopano je i više od 100 metara u dubinu, ali, nažalost, bez rezultata.

(Telegraf.rs/Forum info)