Surogat materinstvo ne sme biti hir ili trampa! Jovanović o opcijama koje su dostupne ženama u postupku VTO

Surogat materinstvo, iako rasprostranjena procedura u svetu koja za cilj ima da na svet donese novi život, kod nas je još uvek nedovoljno prihvaćena i na ceo postupak se gleda više kao na trampu, nego na napredak u medicini. Sandra Jovanović iz IFV centra, koja je i sama prošla pakao dok nije vantelesnom oplodnjom postala majka, govorila je za Telegraf.rs o surogat majčinstvu i kako ona gleda na celokupnu proceduru, imajući u vidu kroz kakav put žene prolaze dok se bore za potomstvo.

"Surogat materinstvo je human čin"

- Surogat materinstvo je human čin. Sprovodi se u mnogim zemljama, ali ga naravno mnoge zemlje i ne podržavaju. Kompleksna je procedura i smatram da se mora razmišljati o svim parovima kod kojih žena nema mogućnost da iznese trudnoću iz medicinskih razloga. Važno je vrlo da zakonski bude jasno regulisan ceo proces shodno tome koliko je osetljiv i kompleksan. Apsolutno podržavam surogat ukoliko je uokviren zakonskim okvirima i ukoliko je namenjen ženama koje imaju medicinske poteškoće da iznesu trudnoću. Surogat nije hir, niti trampa, već jedina nada za moge ljude da budu roditelji - objašnjava Jovanović za Telegraf.rs.

Preporučujemo

Ona je, podsetimo, još mlada shvatila da ima problem i već sa 26 godina znala da će morati da ide na vantelesnu oplodnju, o čemu je i govorila u podkastu "Zdravo sa Ivanom".

- Od 26, pa tamo negde do 28. godine čekala sam da uđem u proces, misleći da sam još uvek mlada i da je vantelesna oplodnja uspešna. Kao mala imala sam upalu slepog creva i pucanje slepog creva i kasnije je to ostavilo posledice na moje reproduktivno zdravlje. Tako sam negde u podsvesti još od tada, sa 11 godina, pa eto do trenutka dok nisam ušla u proces vantelesne oplodnje, znala šta me čeka, počinje priču Sandra, koja je danas ponosna mama divne devojčice Ljubice.

Prema procenama SZO u ovom momentu sa neplodnošću se suočava svaki šesti par u svetu, dok se za Srbiju uzima podatak da se oko 400.000 parova bori za potomstvo. Republika Srbija je tokom proteklih nekoliko godina pokrenula brojne programe u cilju rađanja dece i pomoći onima koji se bore sa sterilitetom.

- Imala sam 14 postupaka i 16 embriotransfera, dakle 16 puta su mi vraćali embrione, i iz 16. pokušaja vraćanja je konačno uspela vantelesna oplodnja. Ali, posle prvog nisam pravila veliku pauzu. U trenutku kad sam ja počinjala, bip je mali broj finansiranih postupaka. Mi smo sakupljali pare za svaku sledeću proceduru vantelesne oplodnje i često pričam da smo imali poseban račun i poseban fond gde smo ja i moj muž ostavljali novac. To je baš finansijski bilo teško, ispričala je Sandra u podcastu Zdravo sa Ivanom.

Ljudi često preispituju i analiziraju tuđ život. Pitanja, "kada će beba", "zašto ne usvojite" i tome slično, nikada nisu izostala ni u jednoj priči, što je bio slučaj i sa Sandrom.

- Mislim da je društvo mnogo surovo u Srbiji i da se od žene koja se uda, nevažno u kojim godinama, zaista očekuje sledeći korak, a to je da bude majka. To su prirodna očekivanja društva, različiti komentari, pitanja, različite sugestije koje nisu primerene, rečenice zašto ne usvojite dete. Kao da ljudi koji imaju problem sa začećem nikada nisu razmišljali o usvajanju, pa je sad potreban neko ko dođe i to vam šapne. Usvajanje je posebno jedna druga dimenzija. Potreba da budete roditelj, da budete trudna žena, da budete biološka majka je nešto sasvim drugo, istakla je Sandra u podkastu "Zdravo sa Ivanom".

Dr Milatović: Žene u većem problemu što se tiče steriliteta

Supsecijalista fertiliteta i steriliteta dr Stevan Milatović u podkastu "Zdravo sa Ivanom" govorio je kako veliki broj parova u Srbiji ima problem sa začećem, kao i da sterilitet može biti muški, ženski, udruženi, kada oba partnera imaju problem, ili pak idiopatski kada se ne zna tačan uzrok problema.

-Prema nekim statistikama, žene su u nešto većem problemu što se tiče steriliteta, a samim tim ne ide im u prilog jer su vremenski ograničene za rađanje. Veliki broj parova ima problem sa začećem, uzima se od 16 do 18 odsto u našoj sredini i potrebno je pre svega da se upoznamo sa našom biologojom, koja i nije previše plodna. Naša sama biologija nas svrstava u grupu ne previše plodnih vrsta. Drugu stvar koju treba da istaknemo je, da uvek gledamo par kao celinu sa svim svojim specifičnostima. Definitivno granica rađanja se pomera zbog brojnih socioloških momenata, što naša biologija baš nekada i ne trpi previše, objašnjava dr Milatović.

Govorio je dr Milatović i koja je starosna granica žena za zamrzavanje jajnih ćelija, pa naglasio kako je teško podvući crtu.

- Kao lekar se nekako više trudim da se uvek donose partnerske odluke, moje je da im kao insajder predočim neke činjenice, znanja koje sam stekao tokom svog rada i da im pomognem da one donesu najbolju odluku. Kada su se radile analize u Belgiji, ja sam tada bio na edukaciji, oni su tada 37/38. godinu uzimali kao optimum, kada govorimo o "socijalnom zamrzavanju", što se kod njih radi zato jer se iz socijalnih razloga u tom momentu ne pravi beba. Naravno što se ranije to uradi biće više kvalitetnijih jajnih ćelija, pojasnio je dr Milatović u podcastu Zdravo sa Ivanom.

Iako se problemi javljaju u kasnijim godinama pretežno, moglo bi se reći da pravila nema, mogu se javiti i ranije. Problem sa zatrudnjivanjem postoji kada par nakon godinu dana nezaštićenih odnosa ne može da dobije dete.

- Nakon 35. godine žene, već posle šest meseci dajemo dijagnozu zato što smo u životnom dobu kada smo još oprezniji zbog nepotrebnog gubitka vremena. Dakle, javite se na vreme, objasnio je dr Milatović.

- U strogom hromozomskom smislu, svaka jajna ćelija nosi X hromozom, spermatozod može da nosi X hromozom ili Y, i u zavisnosti koji spermatozoid uđe u jajnu ćeliju zavisi da li će se roditi dečak ili devojčica. Dakle, ukoliko spermatozoid sa X hromozomom, odnosno ženskim, uđe u jajnu ćeliju, onda će embrion imati XX hromozom i onda će biti devojčica, ukoliko spermatozoid sa Y hromozomom uđe u jajnu ćeliju, onda će taj embrion imati XY hromozom, i taj embrion će biti dečak. Tako da, zavisi od spermatozoida koji je oplodio jajnu ćeliju, objasnio je dr Milatović u podcastu Zdravo sa Ivanom.

(Telegraf.rs)