Zlatibor: Đurđević Stamenkovski dodelila boračke spomenice učesnicima ratova 90-tih

Ministarka za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Milica Đurđević Stamenkovski dodelila je danas na Zlatiboru 120 boračkih spomenica učesnicima ratova devedesetih iz opštine Čajetina.

Ministarka je navela da joj je čast što uručenje najvišeg nacionalnog priznanja koje se dodeljuj onima koji su čuvali otadžbinu kreće upravo iz Čajetine „male, ali znamenite opštine koja se trudi da se stara o svojim stanovnicima“.

Preporučujemo

„Iz svih ovih krajeva bilo je onih koji su se odazvali da brane tuđa ognjišta znajući da je svaki pedalj naše otadžbine vredan žrtve, velikog poštovanja i podviga. Napustili ste svoj zavičaj da bi branili otadžbinu tamo gde je bila najviše ugrožena i čuvali ste leđa svima nama, granicu, državu, našu čast i dostojanstvo i učinili nas ponosnima što smo vaši potomci“, poručila je Đurđević Stamenkovski.

Ona je podsetila na bombardovanje 1999. godine, navodeći da je tada započela prva oružana agresija u Evropi posle Drugog svetskog rata, kao i da u istoriji ratovanja nije zabeležena takva nesrazmera u snazi između sile koja napada i one koja se brani.

„Svi su mislili da će našu vojsku baciti na kolena i poniziti našeg vojnika koji u istoriji rata našeg naroda nikada nije dozvolio da bude ponižen. Kao što ni tada nije kroz istoriju dozvolio, tako ni vi niste dozvolii devedesetih tokom naših odbrambeno-otadžbinskih ratova. Hvala vam“, poručila je.

Navela je da je nakon vojne agresije nastupila politička agresija koja je rezltirala suspenzijom obaveznog vojnog roka.

„Ovih dana u susret Velikoj vojnoj paradi mi možemo predstaviti sve0 što smo učinili prethodnoh godina da obnovimo našu vojsku, da joj podignemo kičmu i da joj vratimo dostojanstvo, ali nikada ne smemo zaboraviti ko je čuvao otadžbinu kad je bilo najteže, ko je zaslužio poštovanje i zahvalnost i zato ova boračka spomenica nije samo odraz sadašnjeg trenutka“, rekla je Đurđević Stamnkovski.

Posebnu pažnju ministarka je ukazala porodicama nastradalih jer su, preme njenim rečima, dali najviše i da zato njihove spomenice sijaju najsjajnijim sjajem.

Ona je najavila da će se ministarstvo truditi, da pored sredstava koje se izdvajaju u okviru boračko-invalidske zaštite u izbosu od 15 miliona dinara u 2025. godini, svaka opština dodeli ulicu borcima i da uputi dodatna sredstva, brigu i pažmju ka invalidima rata.

Ministarka je nakon dodele spomenica otvorila dvodnevnim seminar, redovo godišnje zasedanje Inspektorata za rad u Kompleksu studentskih odmarališta na Zlatiboru.

„Kada krojimo zakone, propise, pravilnike i procedure obično nekolicina ljudi priprema, predlaže i u konačnici predaju na usvajanje. Mala grupa ljudi kroji sudbinu svih nas. Jako je važno što ste vi angažovani na terenu i da tokom savetovanja iznesete svoja mišljena, jer je stav kabineta da svaku odluku koju donese bude utemeljena na iskustvu“, kazala je ministarka.

Ona je poručila da će se boriti za bolji status ispektora i da je uočeno da jedan deo inspektora treba da se unapredi iz statusa savetnika u samostalne savetnike.

„Mislim da je jako važno da smo u svim nedaćama uspeli da povratimo nešto što je suspendovano kao vaše pravo, a to je da imate obvezu da budete konstantno dežurni, i važno je da smo uspeli da tu naknadu obezbedimo. Važno je i da se obezbedi novi kadar. Tu ste da štitite radnika, ali i poslodavca, da nađete meru. Izmedju ta dva interesa smešten je interes naše država kojom postižemo ekonomsku stabilnost u našoj zemlji“, poručila je ministarka.

Navela je da je najveći izazov za državu u naredne dve godine i novi Zakon o radu i zatražila od inspektora da kroz socijalni dijalog daju svoj doprins, a najavila je i da će od idućeg meseca biti pokrenut projekat „Otvorena vrata za rednike“.

„Mislim da tad naše ministarstvo neće biti adresa u Nemanjinoj, već institucija koja je prisutna svuda gde u oni ljudi koji u nas polažu nadu“, zaključila je Đurđević Stamenkovski.

Direktor Inspektorata rada Marko Todosić je naveo da je Srbija iz godine u godinu, zbog rada inspektora bolje i sigurnije mesto za rad.

nadzora, od kojih 20.531 u oblasti radnih odnosa i 19.928 u oblasti bezbednosti i zdravvlja na radu. Zatekli smo 3.087 lica na radu na crno, a nakon prednetih mera poslodavci su zasnovali radni odnos sa njih 74 odsto. Doneli smo 589 rešenja o zabrani na mestu rada, podneta su 3043 zahteva za pokretanje prekršajnog postupka i 21 krivična prijavu. Poslodavci su kažnjeni u novčanom iznosu od 171 milion dinara“, saopštio je Todosić.

(Telegraf.rs/Tanjug)