Batut izdao preporuke o pravilnoj ishrani u jesenjem periodu: Evo kako najbolje kombinovati sezonske namirnice

Jesen je godišnje doba koje nas polako uvodi u zimski period kada smo manje fizički aktivni, kada često popodneva i večeri provodimo kod kuće. Manji izbor svežih namirnica zimi, kaloričniji obroci i manja fizička aktivnost, doprinose osećaju smanjene energije, često dolazi do pada imuniteta i povećanja telesne mase.

Sa završetkom letnjeg perioda postavljamo sebi pitanje kako se možemo pripremiti za zimu da bismo očuvali energiju, imunitet i sprečili povećanje telesne mase.

Preporučujemo

Iako je leto godišnje doba koje obiluje voćem i povrćem, ne možemo zanemariti obilje raznobojne hrane koju jesen donosi sa sobom. Od bundeve, preko prokelja i kelja, spanaća, cvekle do grožđa i jabuka, jesen nudi dosta raznovrsnog voća i povrća koje može doprineti pravilnoj i uravnoteženoj ishrani. Bogati vitaminima, mineralima, vlaknima i antioksidansima, ove namirnice nam pomažu da očuvamo zdravlje.

Kombinacijom povrća ili povrća i voća možemo da dobijemo raznovrsne salate koje bi trebalo da nam budu sastavni deo obroka. Tu je osvežavajuća salata sa jabukom, cveklom i orasima, salata od leblebija sa crvenim lukom i paprikom ili sa povrćem ili salata sa rukolom i pečenom bundevom. Pored salata, za jedan obrok mogu da se uvedu supe i čorbe od sezonskog povrća, sa ili bez dodatog mesa. Bundeva, kao nezaobilazno jesenje povrće, može da bude sastojak salata ali i supa i čorbica. Ovo povrće bogato vitaminima, mineralima, sadrži i pektin i zato deluje dobro na proces varenja. Značajnu hranljivu vrednost imaju i semenke bundeve koje mogu biti dodatak salatama ili pahuljicama. Hranljivu vrednost imaju i čorbice od karfiola i brokolija zatim kombinacije karfiola, šargarepe, blitve. Jesenje povrće možemo sami kombinovati i na taj način svakodnevno uživati u čorbicama ili potažima.

Najveći izazov u pogledu hrane nam predstavljaju popodneva i večeri koja provodimo kod kuće. Tada najčešće poželimo da popijemo topao zaslađen napitak, kao što je kakao ili čokoladno mleko, da pojedemo kolač, čokoladu ili slane grickalice. Ponekada možemo ove napitke i slatkiše da zamenimo čajem, ovsenim ili heljdinim kašama kojima možemo da dodamo malo badema, voća i cimet i da, na taj način, dobijemo ukusan obrok.

U jesenjem periodu ne smemo zaboraviti na fizičku aktivnost. Kraćim i hladnijim danima možemo prilagoditi našu aktivnost tako što ćemo se priključiti grupnim umerenim vežbama ili ćemo sami naći vreme za šetnje.

Uravnotežena ishrana i umerena fizička aktivnost ne samo da će nam pomoći da očuvamo energiju već ćemo, vodeći računa o rasporedu obroka i o onome što čini te obroke, doprineti očuvanju imuniteta.

Prelazna godišnja doba nose sa sobom određene izazove u pogledu načina ishrane i fizičke aktivnosti. Nije lako preći sa načina ishrane koji je karakterističan za leto na način ishrane koji diktira jesen. Za očuvanje zdravlja i prilagođavanje načinu ishrane koje se vezuje za određeno godišnje doba saveti se mogu dobiti u Savetovalištu za ishranu Instituta za javno zdravlje Srbije.

(Telegraf.rs)