Neverovatno otkriće u Nišu: Arheolozi pronašli deo rimskog akvadukta, ima specifičan izgled

Od 2020. godine kada su pronađeni prvi ostaci rimskog akvadukta u Nišu arheolozi Zavoda za zaštitu spomenika kulture su nedavno pronašli za sada najduži sačuvani deo dugačak 90 metara. Akvadukt je pronađen u delu grada gde se Niš poslednjih godina najviše širi - opština Pantelej i naselje Durlan.

Na mestu gde bi trebalo da se sagrade prilazni putevi za ovu zgradu u izgradnji, pronađen je rimski akvadukt. To potvrđuje dosadašnje pretpostavke arehologa da je ovo najverovatnije glavni pravac vodosnabdevanja rimskog Naisusa a da se izvorište nalazi na potezu obližnjih sela.

Preporučujemo

“Odredište svakako je grad Niš mislim prostor rimskog Naisusa, koji se razvijao na prostoru današnje niške tvrdđave, sad njegovo konkretno odredište je cisterna za koju još uvek nemamo podataka recimo pretpostavka je da je možda na prostoru pantelejske kasarne ta cisterna odakle je pijaća voda distribuirana u grad”, kaže mr Aleksandar Aleksić, rukovodilac projekat.

U dužini od 90 metara, pored budućih garaža, pronađena su zapravo dva akvadukta, koji su iako pronađeni na privatnoj palceri u vlasništvu države.

“U pitanju je ta keramička cev koja predstavlja stariji vodovod koja se datuje najverovatnije kada antički Naisus dobija status municipijuma i onda imamo kasnije zidani kanal koji je pozniji vodovod koji se datuje verovatno u vreme antičkog Naisusa u vreme cara Konstantina kada se povećava i broj stanovništva i obim samog grada te im je logično potrebno i veće vodosnabdevanja”. Navodi Anđela Gačević iz Zavoda za zaštitu spomenika kulture Niš.

“Za mene lično bilo je iznenađenje ovaj stariji akvadukt koji se sastoji od ovih keramičkih cevi položene svuda u ovoj trasi, on je neka, što kažu, prva ruka u prvom momentu najlakše ga je postaviti, a onda kasnije su naravno gradili ovaj solidni kameni akvadukt prateći trasu ovog starijeg. Meni je ovaj stariji zanimljiviji prvi put vidim i jedan i drugi uživo i prvi put ih istražujem”, objašnjava Miroslav Birclin iz Narodnog muzeja u Pančevu.

“Cev je keramička u pitanju su kraće cevi uklapane jedna u drugu na tom mestu preklopa je stavljan hidrostatički malter, a zidani kanal zidan je uglavnom od kamena i krečnog maltera ponegde imamo upotrrebu opeka poplačan je opekama i takođe premazan hidrostatičkim malterom”, kaže. Anđela Gačević.

Tako su Rimljani gradili Naisus. Danas se gradi i u Nišu upravo u ovom delu grada gde su u poslednjih pet godina sedmi put pronađeni ostaci akvadukta.

“Idealno bi bilo kada bi postojala mogućnost da se on prezentuje makar na jednom svom delu međutim to je stvar koja ne zavisi samo od zavoda, ne zavisi samo od arheologa, ono što je do nas mi dajemo pružamo te podatke a zapravo je pottrebno da se u nekoj daljoj fazi razmatranja značaj, turističkog potencijala neke ekonomske turističke eksploatacije u budćnosti jer ipak nije mala stvar da naš grad ima svoj akvadukt iz rimskog perioda”, navodi mr Aleksandar Aleksić.

U godini arehologije koju je proglasilo Srpsko arheološko društvo niški arheolozi ističu da su je proveli na terenu i to sve češće pre izdavanja građevinskih dozvola za gradnju.

(Telegraf.rs/RTS)