Ovo je konačna odluka! Evo kada se pomera sat u Srbiji i koji su odgovori na 7 ključnih pitanja o tome

Ovo je konačna odluka! Tokom noći između subote i nedelje, tačnije između 25. i 26. oktobra 2025. godine, prelazimo na zimsko računanje vremena. U 3:00 ujutru časovnici se vraćaju jedan sat unazad, na 2:00, čime se završava letnje računanje vremena. Iako je godinama unazad pričano da hoće i da inicijativa je i zvanično pokrenuta pred organima Evropske unije, sada je više nego jasno da se pomeranje kazaljki neće ukinuti, bar ne u narednim godinama.

Evo i zašto.

Preporučujemo

Evropska komisija je 2018. godine pokrenula inicijativu za ukidanje pomeranja sata, nakon što je sprovedena javna anketa u kojoj je velika većina građana (preko 80%) podržala tu ideju. Evropski parlament je u martu 2019. godine izglasao podršku predlogu da se ova praksa ukine od 2021. godine. Iako je ideja podržana, države članice Evropske unije nisu uspele da se dogovore o tome koje vreme bi izabrale za stalno - da li zimsko ili letnje. Neke zemlje, poput Portugala, Holandije i Irske, izrazile su želju da ostanu na letnjem računanju vremena, dok su druge, poput Finske, bile za zimsko. Zbog nedostatka konsenzusa, ceo proces je stavljen na čekanje. Ubrzo nakon predloga o ukidanju, Evropu su zadesile pandemija koronavirusa, a zatim i energetska kriza i rat u Ukrajini. Ove krize su postale primarni prioriteti za vlade, pa je pitanje pomeranja sata skrajnuto. Iako Srbija nije članica EU, ona prati njene direktive u sklopu procesa pridruživanja. Dokle god se EU ne dogovori, i Srbija će nastaviti sa dosadašnjom praksom.

Zašto uopšte pomeramo sat?

Uvođenje letnjeg i zimskog računanja vremena nekada je imalo za cilj bolju iskorišćenost dnevne svetlosti i uštedu energije. Tokom proleća i leta pomeramo sat unapred, dok se u jesen vraća unazad. Ideja je bila da ljudi što duže koriste prirodnu svetlost u toku dana. Ipak, u savremenom dobu ova praksa više ne donosi značajne energetske koristi, iako se i dalje primenjuje u mnogim državama.

Kada se tačno menja vreme?

Zimsko računanje vremena se svake godine uvodi poslednjeg vikenda oktobra, dok letnje računanje počinje poslednje nedelje marta. Pomeranje sata u oktobru znači da ćemo te noći spavati sat vremena duže.

Istorija i poreklo pomeranja sata

Prve ideje o pomeranju sata potekle su krajem 19. veka. Novozelandski astronom Džordž Vernon Hadson predložio je ovu praksu kako bi se bolje iskoristili svetli delovi dana. Kasnije je i Britanac Vilijam Vilet zagovarao sličan predlog, smatrajući da ljudi ne koriste dovoljno jutarnju svetlost.

Prvi put se sat zaista pomerao tokom Prvog svetskog rata – Nemačka je to učinila kako bi uštedela energiju. Ubrzo su sledile i druge zemlje, uključujući Sjedinjene Američke Države. Tokom Drugog svetskog rata u SAD je uvedeno tzv. „ratno vreme“ koje je važilo tokom cele godine.

Danas, u SAD satove ne pomeraju savezne države Arizona i Havaji, kao ni teritorije poput Portorika, Guama i Američke Samoe.

Koje zemlje su odustale od pomeranja sata?

Prema podacima iz 2023. godine koje je objavio Istraživački centar Pju, samo trećina država u svetu još uvek primenjuje sezonsku promenu vremena. Među njima su SAD (osim navedenih izuzetaka), većina Evrope, delovi Kanade i Australije, te određene zemlje u Južnoj Americi.

Zemlje koje više ne pomeraju sat uključuju: Rusiju, Tursku, Iran, Jordan, Azerbejdžan, Namibiju, Siriju, Urugvaj i veći deo Meksika. Azijski i afrički kontinent su u većini slučajeva potpuno odbacili ovu praksu.

Da li pomeranje sata i dalje donosi energetsku uštedu?

Nekada je smanjena upotreba veštačkog osvetljenja zaista mogla da dovede do nižih računa za struju. Međutim, današnji stil života i povećana upotreba električnih uređaja, kao i klima-uređaja leti i grejanja zimi, doveli su do toga da uštede gotovo i ne postoje. Neka istraživanja, poput onih u SAD, pokazuju da je godišnja ušteda manja od 1%.

Zdravstveni uticaji promene vremena

Osim što više ne donosi značajnu energetsku korist, pomeranje sata ima i negativne efekte po zdravlje:

Poremećen san: Promena ritma spavanja može izazvati nesanicu, loš san i umor.

Rizik od nesreća: Manjak sna može uticati na pažnju i povećati broj saobraćajnih nezgoda.

Mentalno zdravlje: Nagle promene dnevne svetlosti mogu uticati na raspoloženje i izazvati simptome depresije.

Pad produktivnosti: Umor i manjak fokusa su česti nakon pomeranja sata, što se negativno odražava na radnu efikasnost.

Kako se lakše prilagoditi promeni vremena?

Ako želite da ublažite negativne efekte promene sata, možete:

Postepeno menjati ritam spavanja nekoliko dana ranije – leći i ustajati 15–30 minuta kasnije ili ranije.

Izbegavati kofein i obilne obroke pre spavanja.

Provoditi više vremena na dnevnoj svetlosti, naročito ujutru.

Održavati stabilnu rutinu odlaska na spavanje i buđenja.

(Telegraf.rs)