Demograf o razlozima odlaganja braka i porodice: "Mladima su pre svega potrebne OVE dve stvari"

U prvih osam meseci ove godne u Srbiji je, prema podacima Republičkog zavoda za statistiku (RZS), zabeležen pad broja živorođenih beba za 3,9 odsto. Prema rečima demografa Petra Vasića, profesora na Geografskom fakultetu, populacione mere u vidu finansijskih podsticaja nisu dale željene rezultate. Mladima je, istakao je on gostujući na RTS-u, potreban pre svega siguran posao i stambeni prostor kako bi se odlučili da postanu roditelji.

Kako je ukazao, ovde se radi o višedecenijskom trendu pada stope rađanja, ali da je za Srbiju karakteristično to što je taj pad počeo desetak godina ranije nego u ostatku Evrope.

Preporučujemo

- Demografi su još pedesetih godina upozoravali da će do ovoga doći. Nažalost, nisu bili saslušani s dovoljnom ozbiljnošću. Moramo raditi na apsolutnom povećanju broja živorođenih na godišnjem nivou - ističe Vasić.

Što se tiče pokazatelja smrtnosti, bez obzira na taj apsolutni pad broja umrlih na godišnjem nivou, Srbija, naglašava, stoji veoma loše u evropskom kontekstu.

- Mi smo na začelju zajedno sa Bugarskom - rekao je Vasić.

Foto: Shutterstock

Veliki pad smrtnosti na godišnjem novou, kako je istakao, nije rezultat pozitivnog trenda već jedne izuzetno negativne činjenice, a to je da je tokom kovid krize Srbija zabeležila jednu od najviših stopa prekomerne smrtnosti u Evropi.

- Tada imamo 60.000 umrlih, prekobrojno umrlih, više nego što bi bilo u redovnim okolnostima - rekao je Vasić.

Broj živorođenih za oko dva odsto niži je nego što bi bio da nije bilo pandemije 2020. godine, odnosno da se stope nisu u potpunosti oporavile od posledica koronavirusa.

- Potrebno je promeniti pristup podsticanju rađanja. Broj živorođenih će, po svemu sudeći, naredne godine prvi put pasti ispod 60.000 - upozorava Vasić.

Samo oko 15 odsto stanovništva, navodi, pozitivno reaguje na finansijske podsticaje. Iako imaju određenu važnost, nisu presudni. Veću ulogu imaju mogućnost usklađivanja rada i roditeljstva, kao i opšte poboljšanje društvene klime.

Takođe, Vasić ističe da postoji i kriza partnerstva, jer broj sklopljenih brakova godinama opada. Poslednji popis stanovništva iz 2022. godine pokazuje da raste procenat i žena i muškaraca koji izlaze iz reproduktivnog perioda bez dece.

- Raste broj žena koje uopšte ne ulaze u reproduktivni proces. Ukupna stopa fertiliteta pala je sa 1,8 na 1,67. Problem nije samo kada ljudi odluče da imaju manje dece, već kada odustaju ili odlažu roditeljstvo, što često dovodi i do narušavanja reproduktivnog zdravlja - naglašava Vasić.

Država u populacionoj politici, smatra demograf, nije prepoznala pravu ciljnu grupu – mlade koji tek treba da postanu roditelji. Ključ nije samo u roditeljskom dodatku, već u obezbeđivanju poslovne i stambene sigurnosti.

- Do 2050. godine, broj stanovnika Srbije će, u svim scenarijima populacionog razvoja, biti znatno manji – u proseku oko pet miliona - zaključuje demograf Petar Vasić.

Prema podacima RZS-a, u periodu od januara do avgusta 2025. godine u Srbiji je rođeno 37.923 beba, što je za oko 1.500 manje nego u istom periodu prošle godine. Istovremeno, broj umrlih smanjen je za 4,7 odsto u odnosu na prošlu godinu.

(Telegraf.rs/RTS)