Najtužnija slika povratka generala Pavkovića: "Stajao je nekad snažan i ponosan..."
Poštovani čitaoci,
Molimo vas da se pridržavate sledećih pravila za pisanje komentara:
- Neophodno je navesti ime i e-mail adresu u poljima označenim zvezdicom, s tim da je zabranjeno ostavljanje lažnih podataka.
- Komentari koji sadrže psovke, uvrede, pretnje i govor mržnje na nacionalnoj, verskoj, rasnoj osnovi ili povodom nečije seksualne opredeljenosti neće biti objavljeni.
- Prilikom pisanja komentara vodite računa o pravopisnim i gramatičkim pravilima.
- Tekst komentara ograničen je na 1500 karaktera.
- Nije dozvoljeno postavljanje linkova odnosno promovisanje drugih sajtova kroz komentare, te će takve poruke biti označene kao spam, poput niza komentara istovetne sadržine.
- Komentari u kojima nam skrećete pažnju na propuste u tekstovima neće biti objavljeni, ali će biti prosleđeni urednicima, kao i oni u kojima nam ukazujete na neku pojavu u društvu, ali koji zahtevaju proveru.
- NAPOMENA: Komentari koji budu objavljeni predstavljaju privatno mišljenje autora komentara, to jest nisu stavovi redakcije Telegrafa.
<% message.text %>
Dragan
Zar mislite da ga neko žali?
Dekika
Placi Srbijo i srami se!
Сл.Ђ.Бијелић
Драги људи, ово је, несумњиво, један потресан моменат у бурној садашњости, а и у исто таквој историји наше Србије... Вратио се још један хашки сужањ, а наш национални јунак, али са несумњиво рђавом медицинском прогнозом па је упутно да искажемо озбиљност и поштовање пред жртвом коју је положио на олтар слободе, за све нас... То би претпостављало да се уозбиљимо, да будемо мање малограђански радознали када је у питању приватност великана, оставимо све те жене и станове по страни, одлази нам један велики војсковођа са нашег Косова, можда ће до Лазара и Милоша стати... Малодушне и заборавне подсећам: и наш Небојша је, по законодавству државе Финске, имао право на отпуст по истеку издржавања две трећине изречене казне, али оно монструозно чудовиште које себе називаше “Хашки трибунал” илити, од коју годину пре па до бесконачности, “Резидуални механизам Хашког трибунала”, га је бестидно уценило траживши да потпише документ - својеврсну изјаву којом би се изјаснио кривим по свим тачкама оптужнице, унаточ пресуди по којој није пресуђено да је крив по свим тачкама оптужнице. Али, српски генерал је знао шта би таква врста признања значила за његову и нашу Србију у будућности и - није пристајао. Зато је трунуо у финском казамату и “прековремено”, а тлачитељи су и злуради сведоци напретка тешке болести.... Како год, у Србију су, синоћ, приспели и тело и душа оног који учини толико за њу. Тело јесте крхко, ломно, пролазно, али дух који је у њему је несаломив... Нека генерала у његовом народу, слободног, уздигнуте главе, а до неба хвала свакоме ко је заслужан за његов излазак на слободу...