Ove životinje su jako retke, a ovo srpsko selo je njima poslednje utočište: "Moraju ostati ovde"

U selu Požega, u novopazarskom kraju, i danas se mogu srestiživotinje koje su vekovima bile prisutne. Bivolica je goveče koje se pretežno gaji u ovom kraju. Ta drevna rasa, koja je na Balkan stigla još u srednjem veku, u Novom Pazaru ima svoje poslednje utočište. Dok su nekada gotovo svako domaćinstvo i svaka porodica imale bar nekoliko grla, danas ih je u čitavoj Srbiji tek nešto više od 1500 – najviše upravo na Jugozapadu Srbije i u Preševskoj dolini.

Selo Požega, sa svojih sedam zaosoka, pravi je centar uzgoja bivolica. Skoro svako domaćinstvo ovde gaji barem nekoliko grla, iako se meštani bave i voćarstvom, ratarstvom i sitnom stokom.

Preporučujemo

To je tradicija

Esad Hanuša, predsednik Udruženja poljoprivrednika u selu Požega, s ponosom ističe da njegovo udruženje okuplja čak 110 članova, što ga čini najbrojnijim u Novom Pazaru.

"U našem selu je najviše bivolica. To je tradicija. Ni rođennisam bio, a tako je bilo. Tako mi je otac govorio. Kako sam od njega čuo, bivoli su ovde stigli sa juga Srbije, gde ih danas gotovo više i nema. Proizvodi od njihovog mleka su veoma traženi, na pijaci ih retko ima jer se prodaju odmah na kućnom pragu" – kaže Hanuša.

I on drži više grla, planira i da poveća stado. Objašnjava da su ove životinje izuzetno izdržljive, zahvalne za čuvanje i retko oboljevaju.

"One su kod mene na ispaši od 20. aprila do prvog snega, i to i danju i noću. U štalu ulaze samo za vreme muže. Ne daju mnogo mleka – od 6 do 10 litara dnevno, ali je ono bogato mlečnom mašću. Od kajmaka koji se pokupi dobija se metanica, a topljenjem metanice pravi se čisto maslo. Od dva i po kilograma metanice dobija se kilogram masla",  objašnjava ovaj domaćin.

Retke, a dragocene

I drugi meštani dele isto iskustvo. Hajradin Bronja sa porodicom obrađuje zemlju, drži stoku i kaže da su bivolice za njih nezamenljive.

"Imamo pet bivolica, tri krave i preko 30 ovaca. Najvažnija je rasa stoke – dobra rasa i dobar uzgoj donose korist, dok slaba rasa znači samo muku. Bivolice se u Srbiji veoma retko drže, baš zato se i njihovi proizvodi brzo prodaju. Kajmak, sir, maslo– ništa se ne zadrži duže od nekoliko dana. Ljudi kažu da su proizvodi veoma zdravi. Nekada se mislilo da podižu masnoću išećer, a danas kažu da upravo pomažu kod tih bolesti" priča Bronja.

Dodaje da bi se čitava zajednica mogla osloniti na ovu granu poljoprivrede kada bi se više pažnje posvetilo očuvanju rase.

"Bivolica mora ostati u Novom Pazaru, to je deo našeg nasleđa ikulturne vrednosti" zaključuje on.

Stručnjaci: Skromna životinja, bogato mleko

Prema rečima Safeta Vesnića, stručnjaka za stočarstvo iz Poljoprivredne savetodavne službe u Novom Pazaru, upravo Sandžak danas prednjači u očuvanju ove rase.

"Na teritoriji Novog Pazara, Sjenice i Tutina ima više od hiljada grla bivolica. Srbija je nekada imala znatno veći broj, ali to više nije slučaj. U Evropi danas prednjače Italija i Bugarska, dok su kod nas bivolice ostale tek po negde. Reč je o govečetu koje je na Balkan stiglo u srednjem veku sa istoka. Mleko im ima i do 8 odsto mlečne masti, duplo više od kravljeg, pa je idealno zapravljenje masla i kajmaka“ – navodi Vesnić.

On dodaje da su bivolice skromne po pitanju ishrane i otpornije od drugih vrsta goveda.

"Za razliku od krava i ovaca, njima nisu potrebna visokokvalitetna sena. Najviše im prijaju močvarna područja, reke i potoci. Vole blato. Tele se tek posle dve i po godine, a nose čak 11 meseci" objašnjava Vesnić.

Bivolice – deo kulturnog identiteta Novog Pazara

Na zvaničnoj listi Centra za očuvanje autohtonih rasa, bivolica je označena kao ugrožena. Upravo zbog toga, njeno prisustvo u novopazarskom kraju ima i dublje značenje – vezano za identiteti kulturno nasleđe ovog prostora.

Naime, u prošlom veku gotovo da nije bilo domaćinstva u ovom kraju koje nije držalo barem nekoliko grla, naročito među bošnjačkim porodicama. Danas, iako broj znatno manji, svest o značaju bivolice kao čuvara tradicije opstaje.

Mlečni proizvodi od bivolica ujedno su među najskupljim na tržištu. Kilogram kajmaka dostiže cenu od 15 do 20 evra, dok maslac može koštati i do 45 evra. Za ljubitelje autentičnih ukusa i zdrave hrane, vrednost je neprocenjiva.

Blago koje ne sme nestati

Upravo od bivoljeg mleka pravi se i jedan od najpoznatijih sireva na svetu – mocarela. Italija je svojevremeno prepoznala potencijal ove rase i razvila čitavu industriju zasnovanu na njoj. U Sandžaku, međutim, proizvodi ostaju skromni, namenjeni lokalnom tržištu i potrošačima koji dolaze direktno na vrata domaćina.

Ako je Balkan oduvek bio raskrsnica kultura, onda Novi Pazar i danas pokazuje koliko to može biti dragoceno. Bivolica, životinja koja svojim izgledom podseća na svoje azijsko poreklo, u ovim krajevima postaje simbol istrajnosti i povezanosti ljudi sa prirodom.

Za meštane Požege to nije samo stočarstvo – to je način života, tradicija koja traje vekovima i obaveza da se jedno retko i dragoceno goveče sačuva i za generacije koje dolaze.

(Telegraf.rs/RINA)