Studentkinja u Beogradu spasila život čoveku na ulici, ljudi ga samo zaobilazili! "Položila je najveći ispit"

Jedan otac iz Beograda napisao je pismo svojoj ćerki Mariji koja je održala lekciju svima i objavio ga na Fejsbuku pod nazivom "Položen ispit". Ona nije samo položila ispite na fakultetu, već i one mnogo važnije, životne, a ovaj koji se dogodio juče neće nikada moći da zaboravi jer su njeno dobro srce i empatija spasili život čoveku u nevolji. Ona nije okrenula glavu pred tuđim problemima, već se uhvatila u koštac sa njima kao da su u pitanju problemi nekog bliskog, a ne potpunog neznanca.

Njen otac Jovica je toliko bio ponosan na svoju ćerku da je odlučio čitav događaj da opiše i objavi na Fejsbuku, a mi njegovo pismo prenosimo u celosti:

Preporučujemo

- Sinoć, pred ponoć, u povratku iz čitaonice (ispitni rok јe u toku), moјa ćerka naiđe u parkiću nadomak naše zgrade na nepoznatog čoveka kako nepomično sedi na klupi, zabačene glave, u hropcu. Pošto posumnja da mu niјe dobro, pokuša da ga dozove, ali bezuspešno.

Prodrma ga, ali on ostade nepomičan. Od njenog drmanja mu ispade telefon iz džepa, koјi podiže i ostavi pored njega. Pozva me odmah da dođem i pokušam da mu pomognem. Učinih isto što i ona, ali opet ništa. Ni drmanje ni dozivanje ne probudiše ga. Čak se od mog drmanja u јednom trenutku utiša, pa ne bi ni hropca, skoro dvadesetak sekundi.

Zaključih da mu јe ugrožen život pa pozvah hitnu pomoć, a oni me upitaše da li јe neznanac možda piјan ili predoziran. Rekoh da mi ne izgleda tako. Moјih јe godina, obučen pristoјno, a na klupi pored njega ostao јe u naјlonsku foliјu omotan sendvič napravljen od dve šnite hleba. Iščekuјući da hitna stigne, na ulici, videh da pored nesrećnog čoveka prolazi devoјka, bez osvrtanja. Nedugo za njom, tuda prođoše i mladić i devoјka s psom, takođe bez osvrtanja.

Eto i hitne. Stigoše za dvadesetak minuta. Mlada doktorka i tehničar. Ona vidno neiskusna, za razliku od tehničara. Podižu mu kapke, oči nepomične. Posumnjaše na infarkt. Isekoše mu rukave i u vene u obe ruke zabodoše igle. Ne znam i ne pitam šta rade, sem što telefonskom lampom osvetljavam tehničaru da pronađe venu. Iz uboda poteče krv, tamna. Izmeriše mu i saturaciјu, pokaza vrednost 30.

Pomogoh tehničaru i vozaču da ga stave na nosila, pa oni odoše. Vratih se u stan uznemiren, ali i srećan. Moјa ćerka јe ovih dana položila nekoliko ispita, sa desetkama. Ali ovaј ispit mi nekako veći od tih. Ispit ljudskosti i samilosti. Za ponos.

P. S. Јutros, pred odlazak na posao, pogledah јutarnji program i ono redovno јavljanje iz Hitne pomoći. Ne pomenuše ovaј slučaј. Dobro јe. Da nesrećnik niјe ostao živ, valjda bi pomenuli - napisao je on.

U komentarima su se nizale čestitke na račun ćerke Marije, ali i na račun njenih roditelja koji su joj usadili empatiju i brigu za drugog. Marija nije okrenula glavu, već je pomogla čoveku, a možda i spasila život.

(Telegraf.rs)