Vuković: U protekle dve godine najintenzivnija implementacija inkluzivnog obrazovanja

U Skupštini Srbije predstavljen je Nacionalni izveštaj o inkluzivnom obrazovanju u Srbiji od 2022. do 2024. godine, a pomoćnica ministra prosvete Snežana Vuković istakla je da je implementacija inkluzivnog obrazovanja najintenzivnija u protekle dve godine i navela da je u tom periodu formirano 13 resurs centara i obučeno 5.000 nastavnika.

"Imamo razloga da budemo zadovoljni, ne samo zbog rezultata, već i zbog toga što smo okupili čitavu mrežu partnera od međunarodnih organizacija, nevladinog sektora i, naravno, naših škola. Za dve godine formirali smo 13 resurs centara. Mislim da je to veliki uspeh", rekla je Vuković za Tanjug povodom predstavljanja Nacionalnog izveštaja o inkluzivnom obrazovanju u Srbiji za period od 2022. do 2024. godine.

Preporučujemo

Objasnila je da su resurs centri specijalne škole koje imaju dodatne obaveze i dodatnu ulogu da pružaju podršku tipičnim školama u kojima postoje deca koja se obrazuju po individualnom obrazovnom planu.

"Individualni obrazovni plan, a to su mali kurikulumi za svako dete koje ima potrebu za dodatnom podrškom i izmenom sadržaja ili ishoda. Imamo ih preko 20.000 u sistemu takvih individualnih obrazovnih planova", navela je Vuković.

Istakla je da je obuke u tom segmentu prošlo više od 5.000 nastavnika u poslednje dve godine.

Podsetila je da Ministarstvo prosvete poseduje 11 humanoidnih robota.

"Mislim da sada možemo da kažemo da smo nekako otvorili sve puteve i da možemo mirno da hodamo tim putevima kako bismo i pomoću humanoidnih robota pomagali, pružali podršku deci koja imaju razne izazove kada je komunikacija ne samo sa nastavnikom u pitanju, već komunikacija sa sredinom uopšte. Rezultati su izuzetno bolji kada oni u socijalnoj komunikaciji imaju podršku humanoidnih robota kojima, naravno, upravlja nastavnik", rekla je Vuković.

Podsetila je da Ministarstvo prosvete još od 2009. godine intenzivno radi na implementaciji inkluzivnog obrazovanja.

"Te godine smo uveli formalno, kroz zakonsku regulativu, inkluzivno obrazovanje, ali implementacija teče različitim tokom. Mislim da nikad nije bila intenzivnija nego u poslednje dve godine, što jeste izveštajni period koji prezentujemo sada u Narodnoj skupštini", navela je Vuković.

Rukovodilac Resursnog centra Stevan Nestorov rekao je da su resursni centri novina među merama podrške inkluzivnom obrazovanju u Srbiji.

"Resursni centri su, kako mi kažemo, kuće znanja, jedna mogućnost da stručnjaci koji rade u resursnim centrima podele svoje znanje i pomognu i podrže svako dete kome je potrebna dodatna podrška u obrazovanju i odrastanju", rekao je Nestorov za Tanjug.

Naglasio je da resursni centri pružaju podršku svim akterima obrazovanja - nastavnicima, roditeljima, drugim stručnjacima.

"U tom smislu ova novina, koja sve više dobija svoj značaj, predstavlja zaista značajnu podršku našem obrazovnom sistemu", dodao je Nestorov.

Naglasio je da postoje različite savremene tehnologije koje su pomoć u radu sa decom, a među njima je humanoidni robot.

"Robot je zapravo sredstvo, alat u nastavi kao što je nekad bio grafoskop ili video bim, koji je potpuno pod kontrolom stručnjaka i nastavnika. Ono što je interesantno i što je lepo je da deca robota doživljavaju kao igračku i mi ga tako doživljavamo, jer svakako igra je jako važna, igra je osnovni način na koji deca žive i tako u stvari treba da izgledaju sve aktivnosti u kojima deca učestvuju", naveo je Nestorov.

Objasnio je da je u saradnji sa italijanskim partnerima sa kojima su sarađivali kroz projekat "Učimo svi zajedno" obezbeđena obuka trenera u Srbiji, koji su zatim obučavali predstavnike resursnih centara.

"Resursni centar će kroz horizontalno učenje prenositi ta znanja i nastavnicima u školama, kako bi oni uspeli da koriste ovu tehnologiju na najbolji mogući način", istakao je Nestorov.

Ukazao je da se implementacijom inkluzivnog obrazovanja sva deca osećaju kao deo vršnjačke grupe.

"Svaki čovek želi da bude prihvaćen, uključen, čovek je društveno biće, pa i sva naša deca koja imaju neku potrebu za dodatnom podrškom, žele da budu uključena. Sva deca imaju imena, to su naša deca, deca naših prijatelja, rođaka, kolega, deca koja su, zahvaljujući različitim merama podrške, uključena i osećaju se da su deo vršnjačke grupe", naglasio je Nestorov.

Tokom predstavljanja Izveštaja u Domu Narodne skupštine istaknuto je da Srbija korača ka sistemu obrazovanja u kome svako dete ima jednake šanse za kvalitetno obrazovanje.

Savetnica i šef kabineta ministra prosvete Slađana Nikolić rekla je da taj izveštaj nije samo dokument o postignutih rezultatima, već i vodič za buduće korake.

"Izgradnja inkluzivnog obrazovanja zahteva sistemski, strateški i interresorno podržan pristup. Uverena sam da, uz predanost svih aktera u obrazovanju i podršku naših međunarodnih partnera, možemo obezbediti da svaki učenik u Srbiji dobije pravu šansu za razvoj svog potencijala", rekla je Nikolić.

Pomoćnica ministra prosvete Snežana Vuković navela je na predstavljanju da je formirano 13 resursnih centara koji pružaju podršku za oko 4.000 učenika i oko 1.600 zaposlenih u školama, kao i da je pet resursnih centara opremljeno sa više od 3.600 jedinica asistivne tehnologije.

"Povećan je broj pedagoških asistenata za podršku učenicima romske nacionalne manjine na više od 280, a broj učenika koji se obrazuju po individualnim planovima dostigao je 20.596. Osim toga, angažovano je više od 330 savetnika - spoljnih saradnika, od kojih je 41 specijalizovano za inkluzivno obrazovanje", navela je Vuković.

Ona je istakla da se kontinuirano unapređuje kvalitet inkluzivnog obrazovanja.

Prema njenim rečima, izveštaj je rezultat kontinuiranog i sistemskog rada svih aktera u obrazovnom sistemu Srbije i svedočanstvo opredeljenosti Ministarstva prosvete da svaki učenik, bez obzira na lične, socijalne ili ekonomske okolnosti, ima jednaku šansu za kvalitetno obrazovanje.

Predsednik skupštinskog Odbora za obrazovanje, nauku, tehnološki razvoj i informatičko društvo Marko Atlagić pohvalio je dobre rezultate u inkluzivnom obrazovanju i istakao da je ključno da se nastavi unapređivanje sistema kako bi sva deca dobila jednaku šansu.

Zamenica šefa Delegacije EU u Srbiji Plamena Halačeva istakla je da je za Evropsku uniju kvalitet i inkluzija u samom srcu vizije obrazovanja.

"Obrazovanje je više od akademskog postignuća - ono je način za dostizanje za jednakost i društvene kohezije, posvećenost da se svakom pojedincu obezbedi prilika da raste i da doprinese društvu", navela je Halačeva.

Izrazila je nadu da će nove mogućnosti, poput Garancije za decu koja se promoviše i u Evropskoj uniji i na Zapadnom Balkanu, pomoći u pronalaženju novih, delotvornih i efikasnih rešenja za podršku svakom detetu.

Direktorka UNICEF-a Dejana Kostadinova navela je da inkluzivno obrazovanje nije sporedan projekat.

"Ono je jedina budućnost obrazovanja u svakom raznolikom društvu i zahteva snažne politike i resurse da bi postalo u potpunosti deo obrazovnog sistema u Srbiji. Ohrabrujuće je što su inkluzivne prakse, poput onih koje sprovode resursni centri kao vid podrške redovnim školama, već unapređene i mogu da usmere buduće zakonodavstvo", rekla je Kostadinova.

(Telegraf.rs/Tanjug)