Da li znate gde se u Srbiji nalazi Vampirsko groblje? Više od 200 kamenih ploča bez oznaka, ljudi tu ne zalaze

Neko ih se plaši, neko je ravnodušan, a neko ih posmatra kao mesta koja nisu samo mesta gde počivaju ostaci ljudi, već su svedoci istorije. Da, pričamo o grobljima! Postoji čak i jedna izreka u narodu: "Kažu, izbroj groblja koje neko mesto ima, pa ćeš znati koliko ima bogatu istoriju".

Konkretno, Aleksinac ima ih pet. Za mesto od 40 i neku hiljadu stanovnika to je i više nego velik broj. Međutim, nije to ono što možemo izdvojiti kao nešto posebno u ovoj priči. U pitanju je naziv – vampirsko groblje!

Preporučujemo

Pitali smo i AI o toj jedinstvenosti u Nišavskom okrugu i evo šta smo saznali...

- "Vampirsko groblje" (Vampire graveyard) u okolini Aleksinca je pojam koji se pominje u starijoj literaturi, tačnije u zapisima austrougarskog naučnika i putopisca Feliksa Kanica (Felix Kanitz) iz 19. veka. U svojoj knjizi "Kraljevina Srbija i srpski narod" on spominje lokalitet u blizini Aleksinca, gde mu je narod ukazao na neka grobna mesta koja nazivaju "Vampirsko groblje". Kanic je čak opisao i iskopavanje jedne lobanje sa tog groblja, koju je poslao profesoru Seeligmannu u Beč radi proučavanja narodnog kulta mrtvih – piše AI.

Dakle, Vampirsko groblje Aleksinac je mesto koje je obavijeno lokalnim predanjima o vampirima i anti-vampirskim ritualima, što je uobičajeno za folklor Balkana i drugih slovenskih zemalja. Ne radi se o modernoj turističkoj atrakciji, već o mestu koje ima istorijsko i etnografsko značenje u kontekstu lokalnog sujeverja i verovanja.

I iako precizna lokacija tog "Vampirskog groblja" često nije jasno definisana van Kanicovih spisa, sam naziv ukazuje na bogatu tradiciju srpske i balkanske demonologije.

I sami žitelji Aleksinca smatraju da je jedno od zagonetnijih.

"Čiji su ovo čudni grobovi od velikih kamenih ploča, sa skeletima nenormalne dužine za ono vreme, za ove krajeve. Ima preko 200 kamenih ploča, mnoge su seljani povadili za gradnju kuća, gradilo se i Načelstvo i zgrada suda. Pljačkaši grobova su svi redom brzo umirali, pa i oni koji su istraživali u naučne svrhe. Tu su i ostaci male bazilike", piše na Fejsbuk stranici Aleksinac večiti grad.

Inače, po pisanju ove stranice, putopisac Kanic 1864. je istraživao ovo groblje između Vakupa i Kraljeva iznad reke Moravice i Begovih livada, kao i mnogi posle njega.

Što se tiče lokalnog naziva, ljudi su ga nazivali i "džidovsko" i "džinovsko", a takvih ima širom jugoistočne Srbije.

"U Nišu su pored tvrđave oko hotela Ambasador pronađeni grobovi ogromnih ljudi. Ostalo je nekoliko fotografija. Na vakupačkom groblju, mada ih ima preko stotinak, postoje samo ostaci, ali se vide ponegde otkopani grobovi sa kamenim pločama razbacanim okolo – i u samoj travi naziru se kameni pokrovi mnoštva neiskopanih", zapisano je o ovom neobičnom groblju.

Ono što je interesantno spomenuti jeste da seljaci ovaj prostor ne oru i ne obrađuju.

Specifičnost kamenih ploča je da nemaju nikakve oznake, kao i to da u grobovima nije bilo vrednih priloga. Po predanju, možda je opljačkano.

O lobanji koju je Kanic odneo u Beč niko ne zna ništa. Skeleti su bili sa prekrštenim rukama.

Posle svega, ostaju brojna pitanja: ko su ti nazovi "veliki ljudi", "džinovi", odakle su došli (možda su tu i bili), zašto su sahranjeni tako na brzinu, zašto pokriveni kamenim pločama, otkud obeležja obeliska kod sahranjivanja, možda ih je pomorila kuga, ko je sagradio crkvicu-baziliku...

Kelti, Rimljani, moćna tvrđava...

Kroz ovaj kraj su prolazili mnogi narodi, kažu nam meštani koji se sećaju reči svojih predaka. Naime, ovde su, osim Kelta, boravili i Rimljani, koji su trasom Via militaris išli ka Konstantinopolju, današnjem Istanbulu. O tome svedoči i srednjovekovno utvrđenje Bovan ili Jerinin grad (moravički), koje se nalazi na severnom obodu Aleksinačke kotline, na mestu gde reka Moravica gradi istoimenu klisuru.

Foto: Telegrafrs

Tvrđava je omogućavala pregled i zaštitu važnog vojnog i trgovačkog puta koji je išao duž ove reke. Nema tačnih podataka kada je podignuta, ali se smatra da je nastala u ranom srednjem veku, najverovatnije na prostoru nekadašnjeg rimskog kastruma. Iz prvobitnog imena grada koje glasi Bolvan, što na staroslovenskom znači kip, može se pretpostaviti da je tu u doba staroslovenske vere postojao hram sa statuom nekog božanstva.

Danas od te tvrđave nije ostalo mnogo. Jedna kula i dalje podseća da je ovo mesto bilo važna strateška tačka koju su posećivali svi narodi koji su prolazili kroz ovaj kraj.

Inače, ekipa Telegrafa imala je prilike da u okolini ostataka tvrđave vidi ogromne ploče i nije isključeno da su to delovi groblja.

(Telegraf.rs)