Srbi lude od OVIH pojmova: Mešaju transseksualce i transrodne osobe, postoji jedna ključna razlika

Iako mislimo da sve znamo, uglavnom se, a kada malo dublje "zagrebemo" u definicije i objašnjenja koja su nam sada svuda prisutna, iznenadimo koliko zapravo malo znamo o transvetitizmu. U tekstu koji je pred vama upoznaćemo vas sa ključnim pojmovima kada je ova tema u pitanju, odnosno, koja je zapravo razlika između transseksualaca i transrodnih osoba, ali i kako je prva trans osoba "prošla" u Srbiji.

Nerazumevanje i zbunjenost oko transrodnosti u Srbiji uglavnom proizlaze iz nedostatka informisanja, jakih rodnih stereotipa i senzacionalističkog medijskog izveštavanja. Iako se situacija postepeno menja, još uvek postoje brojni izazovi sa kojima se transrodne osobe suočavaju.

Najčešće zablude i izvori zbunjenosti

Šta je transvestit, a šta transrodna osoba?

Pojmovi "transvestit" i "transrodna osoba" se mešaju. Najveća konfuzija proizlazi iz nepoznavanja osnovnih pojmova. Ljudi često poistovećuju transrodne osobe sa transvestitima.

Transrodnost se odnosi na rodni identitet, odnosno na duboki unutrašnji osećaj osobe da pripada drugom polu, nezavisno od biološkog pola sa kojim je rođena.

Transvestitizam je oblačenje u odeću suprotnog pola, što je najčešće povezano sa rodnim izražavanjem ili fetišizmom, a ne nužno sa rodnim identitetom.

Transrodnost se meša sa seksualnom orijentacijom. Čest stereotip je da su transrodne osobe homoseksualne, što nije tačno. Rodni identitet (ko si ti) i seksualna orijentacija (koga voliš) su dve odvojene stvari.

Transrodne osobe mogu biti heteroseksualne, homoseksualne, biseksualne ili bilo koje druge seksualne orijentacije.

Medijsko izveštavanje i javna percepcija

Mediji su u prošlosti često koristili senzacionalistički pristup, prikazujući transrodnost kao "čudnu", "neprirodnu" ili "bizarnu" pojavu. Iako se situacija poboljšala, i dalje nedostaju intervjui i priče koje bi pomogle javnosti da razumeju sa čime se transrodne osobe suočavaju.

Mnogi ljudi ne razumeju da proces tranzicije može uključivati, ali ne mora, medicinske zahvate. Neke transrodne osobe žele hiruršku promenu, dok druge svoju tranziciju izražavaju samo kroz promenu imena, odeće ili hormonsku terapiju.

Takođe, finansijski i pravni izazovi sa kojima se transrodne osobe susreću prilikom promene dokumenata i nabavke lekova dodatno otežavaju njihov položaj u društvu.

Sve ove zablude proizlaze iz nedostatka obrazovanja i informisanja, što dovodi do predrasuda, diskriminacije i društvenog odbacivanja.

Sudbina prve transrodne osobe u Srbiji

Vjeran Miladinović Merlinka (14.10.1958 - 22.03.2003) prva je transrodna osova u Srbijim, i da je preživeo, juče bi napunio 67 godina.

On je svojim životom obeležio srpsko društvo s kraja 20. i početka 21. veka. Njegov život ispunjen patnjom i borbom za vidljivost i razumevanje, tragično je okončan, a on je postao važna ličnost u LGBT istoriji ovog područja.

Iako se sam nije izjašnjavao kao transrodna osoba, smatra se istorijskom ličnošću i prvom autovanom trans osobom i javnosti vidljivom seksualnom radnicom u Srbiji. Rođen 14. oktobra 1958. godine u Zagrebu, Vjeran je rano osetio težak život. Odrastao je u domu za nezbrinutu decu i loši odnosi sa porodicom doveli su ga u Beograd, a ovaj trenutak predstavlja prekretnicu u njegovom životu jer tada pronašao svoj pravi identitet.

Vremenom je prvo počeo samo diskretno da se prerušava u ženu, šminka, oblači uske farmerke i bavi se prostitucijom, da bi se u 31. godini, 1989. potpuno transformisao u Merlinku.

Merlinka se prostitucijom se bavila većinom u Ulici Gavrila Principa blizu pijace Zeleni venac o čemu je kasnije otvoreno i govorila. Postala je poznata po specifičnom stilu, kratkim i uskim suknjama, naglašenom nakitu i visokim potpeticama.

Vjeran je za života napisao autobiografiju "Terezin sin" i kao Merlinka bio je zvezda više filmova Želimira Žilnika od kojih je najpoznatiji "Dupe od mramora" (1995), ali i "Beograde, dobro jutro" i "Lepe žene prolaze kroz grad".

Merlinka je prvi javno deklarisani transvestit na prostoru bivše Jugoslavije. U vreme kada se o ovim temama ćutalo ili govorilo isključivo sa prezirom, Merlinka je javno govorila o svom životu, seksualnosti i identitetu. Njena prisutnost u medijima otvorila je vrata za razgovor o LGBT pitanjima.

Misterija ubistva

Život Merlinke brutalno je prekinut. Ubijena je 22. marta 2003. godine u Krnjači, na periferiji Beograda. Zvanična istraga je utvrdila izuzetno nasilan i svirep način izvršenja zločina. Merlinka je prvo zadavljena, apotom je telo izudarano zidarskim čekićem. Njeno telo je pronađeno mesec dana kasnije i to u poodmakloj fazi raspadanja. Iako je bilo osumnjičenih, ubica nikada nije pravosnažno osuđen, a slučaj do danas ostaje misterija.

Neposredno pre ubistva, Merlinka je javno izjavila da planira da se povuče iz prostitucije, opisujući to kao "beg sa dna života", te je živela od plate koju je dobijala kao nastojnik u zgradi Beogradskog planetarijuma na Kalemegdanu. Njena prerana smrt sprečila je taj novi početak.

"Merlinka festival" nosi ime u njenu čast, a snimljene su i dve predstave po motivima merlinkinog života - "Merlinkina ispovest" i "Strah od leptira".

Na desetogodišnjicu ubistva na uglu ulica Gavrila Principa i Koče Popovića gde je Merlinka najčešće radila postavljena je ploča sa nazivom "Merlinkina ulica". Prošle godine povodom 20 godina od ubistva postavljen je spomenik "Broj 43" koji predstavlja par roze štikli sa kodom koji je vodio ka Merlinkinoj biografiji.

Spomenik je nakon nekoliko dana vandalizovan, a počinioci nisu pronađeni.

Vjeran Miladinović Merlinka je bio čovek koji nije želeo da se krije a za to je platio najvišu cenu.

(Telegraf.rs)