Novosađanka pala na ulici: Ono što je usledilo posle zabolelo ju je više povreda kolena ili ruke!

"Pomozi čoveku kad je u nevolji"...verovatno jedan od najvažnijih imperativa za svakoga od nas kroz život. A da li smo baš svi obzirni za tuđe muke i probleme? Očigledno ne, jer da jesmo, ne bi se mogle čuti poražavajuće stvari poput "čovek ležao na ulici i niko nije prišao da vidi šta mu je".

Da je samoživost uzela ozbiljnog maha u našem društvu, na svojoj koži je osetila i jedna Novosađanka. Ona je podelila svoje tužno iskustvo na Fejsbuku.

Preporučujemo

"Danas, oko 13.25 dok sam na uglu Bulevara oslobođenja i Novosadskog sajma čekala taksi, zapela sam na asfalt koji je podiglo drvo i pala. Povredila sam desnu ruku i levo koleno jer sam se tako nekako dočekala da ne padnem potrbuške. Nije ovde toliko važno što sam pala, nadam se da nije ništa ozbiljno (iako, daleko bilo, može da bude jer imam osteoporozu) već činjenica da je od prepunog stajališta ljudi samo jedna jedina devojka pritrčala je da mi pomogne. Skupila je moje stvari, pitala nekoliko puta da li mi je dobro, da li mi treba još neka pomoć. Dok su svi ostali mirno stajali. Možda je neko uspeo i da me snimi, da budem atrakcija na društvenim mrežama", napisala je.

Dakle, od ko zna koliko muškaraca, džentmen je ispala jedna dama. Šta reći a ne zaplakati, što bi se reklo.

Kako navodi Novosađanka, mnogo više od kolena ili ruke, bolela ju je činjenica da je od gomile ljudi samo ta devojka ispala čovek.

"I taksista me pitao da li sam dobro jer je video da sam pala. Njih dvoje od 20 ljudi. Nemojte onda da se pitate što nam je ovako. Da vama bude dobro a nažaalost postajemo sve više neljudi", zaključuje Sara.

Iz komentara na ovu objavu da se zakljuliti da njeno mišljenje, opet nažalost, svi dele.

"Nadam se da ste dobro! A što se tiče ljudi kod većine ne postoji empatija. Postali smo zombiji", "Kad budemo bolji, biće nam bolje. Brz oporavak!", "I ja sam neki dan zapela za bankinu i pala idući od lekara. Muž me dizao i jedan čovek iz kafića ostali su ćutke gledali, a bila puna bašta kafića. Eto dvoje ljudi od mase!!! Izvrnula sam nogu, otekla je i iščašila rame...".

Nada umire poslednja, kaže se, pa i u ovom slučaju se nadamo da će iskustvo poput Snežaninog vremenom postajati izuzetak, a ne zabrinjavajuće često "pravilo" u društvu.

(Telegraf.rs)