Ove stvari razaraju srce i krvne sudove, upozoravaju naši lekari: Obratite pažnju na simptome srčanog udara

Srce i krvni sudovi su na udaru u svakom životnom dobu, te godine nisu garancija da se nećete razboleti ili doživeti srčani udar. Ukoliko imate visok krvni pritisak koji ne lečite, gojazni ste, ili ste na pragu gojaznosti, pušač ste i niste fizički aktivni, stalno ste pod stresom koji ne kanališete, u velikom ste riziku.

Osobe koje imaju genetsku predispoziciju za razvoj kardiovaskularnih bolesti su u većem riziku, još kada se na sve to doda i stil života, loš način ishrane, višak kilograma, začepljene krvne sudove, cigarete, alkohol, i preskakanje terapije ili bez ikakve terapije, osoba ulazi u opasnu zonu.

Preporučujemo

Stres je takođe još jedan od okidača za razvoj bolesti, pa ukoliko je neko u konstantnom grču, a nema propisanu terapiju ili je preskače, postoji realna opasnost da bolest poprimi ozbiljniji oblik bolesti ili da čovek doživi srčani udar.

Simptomi srčanog udara

Probadanje u sredogruđu, bol koji postaje intenzivan i širi se u rame i ruku, mučnina, preznojavanje, dezorijentisanost, samo su neki od simptoma koji mogu ukazivati da se radi o srčanom udaru. S druge strane simptomi u nekim slučajevima mogu izostati.

Dr Milena Pandrc, kardiolog sa Vojnomedicinske akademije (VMA) u podcastu "Zdravo sa Ivanom" objasnila je kada je probadanje u grudima opasno, jer se ono može javiti iz različitih razloga.

Foto: Telegraf.rs

- Kada neko ima probade u grudima, odmah pomisli na srčani udar. Ipak, sve to zavisi i od životnog doba pacijenta, od njegovih komorbiditeta, udruženih oboljenja. Suštinski, bol u grudima treba ozbiljno shvatiti, i  mi negde, kada imamo nekog visokorizičnog pacijenta, uvek krenemo od toga da je to verovatno koronarna bolest, mogući infarkt miokarda. Što se tiče prevencije, mi imamo nekoliko strategija. Postoji ta primarna prevencija, gde mi eliminišemo faktore rizika za nastanak koronarne bolesti i nastanak kardiovaskularnih oboljenja. Dakle, da naš pacijent ima normalan indeks telesne mase, da ne bude gojazan, da ne puši, da ima dobro regulisanu hipertenziju, ako već ima hipertenziju, da ima regulisan šećer i lipidni status, odnosno da ima normalne vrednosti masnoća u krvi. Ako eliminišemo ove faktore rizika, čak i ako postoji genetska predispozicija da naš pacijent ima neko kardiovaskularno oboljenje, ta verovatnoća je mnogo manja nego kad bi ta genetska predispozicija bila udružena sa ovim faktorima rizika, objasnila je dr Pandrc u podcastu "Zdravo sa Ivanom".

Oprez u zimskom periodu

Ono na šta lekari posebno apeluju je da se vodi računa o tome da se odlazi redovno na kontrolu, uzima propisana terapija, dok je u zimskom periodu potreban opez, naročito ako se radi o hroničnim bolesnicima.

- Zimski period i hladni vremenski uslovi su test za kardiovaskularni sistem. Treba biti obazriv kada dođe do pada temperature, jer organizam se bori da ostane topao. Tada je potrebno dovoljno kiseonika dostaviti svakom organu i zato se on brani tako što grči krvne sudove, ubrzava srčani rad. Krv postaje gušća, naročito ako ne pijemo dovoljno tečnosti može doći do stvaranja ugrušaka tromba ili izazvati infarkt, objasnila je dr Milijana Balević u podcastu "Zdravo sa Ivanom", kardiolog sa Instituta za kardiovaskularne bolesti Dedinje.

Foto: Telegraf

Kako savetuje doktorka, treba utopljavati ruke i glavu, ali i uzimati dovoljne količne tečnosti. Hronični srčani bolesnici treba da planiraju svoj dan, da koriguju terapiju, česti su probodi u grudima te je savet da ne treba da izlaze u najhladnijim delovima dana.

Terapija je obavezna

Farmaceutkinja Farmaceutske komore Srbije, Slađana Panajotović, u podcastu "Zdravo sa Ivanom" objasnila je da ukoliko imate visok pritisak i dobili ste svoju terapiju, bez dogovora sa izabranim lekarom ili farmaceutom ne smete prestati sa uzimanjem leka jer rizikujete da dobijete srčani ili moždani udar.

Foto: Telegrafrs

- Ukoliko bi neko sa dijagnozom hipertenzije prestao da pije terapiju, postoji rizik od komplikovanih kardiovaskularnih događaja. Čuvanjem svog zdravlja, svog tela, čuvamo i sebe i druge. Ako neko ima neku nedoumicu uvek može da dođe u apoteku po savet, da li zna da izmeri pritisak, da li pravilno koristi sviju terapiju, ponekad su pacijenti zbunjeni, ali tu smo da odgovorimo na svako pitanje, objasnila je Panajotović.

(Telegraf.rs)