Predijabetes je poslednji poziv za promene: Kako pravovremena reakcija može sprečiti dijabetes tipa 2

Predijabetes je stanje u kojem su vrednosti šećera u krvi više od normalnih, ali još uvek nedovoljno visoke da bi se postavila dijagnoza dijabetesa tipa 2. Ipak, ukoliko se ne reaguje na vreme, čak 70 odsto osoba s predijabetesom može da razvije bolest koja menja svakodnevni život. Dobra vest je da je upravo ova faza trenutak u kojem promene načina ishrane, više fizičke aktivnosti i redovne kontrole mogu u potpunosti zaustaviti njen razvoj. Predijabetes je, zapravo, poziv da se deluje na vreme i spreči nastanak dijabetesa.

Zato je Forum pacijenata Srbije organizovao revijalnu fudbalsku utakmicu „Hajde da pokažemo crveni karton dijabetesu“, na kojoj su se lekari, pacijenti i sportski novinari našli rame uz rame, kako bi zajednički poslali snažnu poruku o važnosti prevencije, rane dijagnostike i zdravih životnih navika.

Preporučujemo

Predijabetes je znak da organizam više ne uspeva da održava normalan nivo šećera u krvi, što ukazuje na početak poremećaja u funkciji insulina. Vrednosti glikemije našte 5,6 do 6,9 mmol/L govore da se osoba nalazi u riziku od predijabetesa, dok se dijabetes potvrđuje kada su vrednosti dva puta veće ili jednake 7 mmol/L. U ovoj fazi, promene u načinu života mogu napraviti ključnu razliku, uz uravnoteženu ishranu, povećanu fizičku aktivnost i redovne provere nivoa šećera moguće je potpuno sprečiti prelazak u dijabetes. Zbog toga je rana dijagnostika od presudnog značaja, jer omogućava da se reaguje pre nego što bolest nastane. Predijabetes je, kako naglašavaju stručnjaci, upozorenje koje ne treba ignorisati, ali i prilika da se preokrene tok bolesti, na vreme i u pacijentovu korist.

- Dijabetes tipa 2 danas ima gotovo pandemijske razmere. U svetu od ove bolesti boluje oko 400 miliona ljudi, a broj obolelih neprestano raste. On je u direktnoj vezi sa gojaznošću i nezdravim stilom života, a čak 90 odsto obolelih ima problem sa telesnom težinom. Gojaznost je jedan od glavnih faktora rizika, ali važno je znati da dijabetes tipa 2 ne nastaje preko noći, razvija se postepeno i najčešće se kasno otkrije. Problem je što sa sobom nosi i rizik od drugih metaboličkih poremećaja, koji vremenom dovode do ozbiljnih komplikacija, pre svega kardiovaskularnih bolesti. Savremeni pristup podrazumeva da bolest otkrijemo na vreme, još u fazi kada dijabetes nije u potpunosti razvijen, već kada postoji takozvano stanje predijabetesa. To je trenutak kada je moguće sprečiti bolest, promenom životnih navika, pravilnom ishranom i povećanjem fizičke aktivnosti. Brojne studije pokazale su da se rizik od razvoja dijabetesa može smanjiti za čak 58 odsto, dok je kod osoba koje smanje telesnu masu za svega pet do 10 odsto moguće potpuno normalizovati vrednosti šećera u krvi. Problem je što predijabetes ne daje simptome, ne boli i ne stvara tegobe, pa mnogi ljudi i ne znaju da imaju problem. Zato je važno govoriti o redovnim kontrolama šećera u krvi, jer se jednostavnim testom može na vreme otkriti sklonost ka dijabetesu i sprečiti njegov razvoj - istakla je prof. dr Katarina Lalić, endokrinolog iz UKC Srbije.

Najveći rizik imaju gojazne osobe, oni koji u porodici imaju dijabetes, kao i pacijenti sa povišenim krvnim pritiskom, koronarnom bolešću ili preležanim infarktom. Ključna poruka je da se dijabetes tipa 2 može sprečiti, ali samo ako se reaguje na vreme, dok je bolest još u fazi predijabetesa. Male, dosledne promene u ishrani i fizičkoj aktivnosti mogu doslovno „vratiti sat unazad“.

- Predijabetes ne daje nikakve simptome, pa se dijagnoza postavlja isključivo na osnovu biohemijskih parametara, kao što su vrednosti šećera u krvi između 5,6 i 6,0 mmol/L ili HbA1c između 5,7 i 6,4 odsto. Kontrole nivoa šećera preporučuju se odrasloj populaciji nakon 35. godine života, najmanje jednom u tri godine, ako nemaju dodatne faktore rizika. Osobe koje su gojazne, imaju povišen krvni pritisak ili povišene masnoće u krvi, one sa članovima porodice obolelim od dijabetesa tipa 2, žene sa sindromom policističnih jajnika ili one koje su rodile bebu težu od četiri kilograma, trebalo bi da kontrolišu šećer u krvi češće, barem jednom godišnje - objasnila je prof. dr Aleksandra Jotić, endokrinolog u UKC Srbije.

U slučaju sumnje na predijabetes straučnjaci preporučuju dodatne analize.

- Potrebno je proveravanje masnoća u krvi, merenje telesne mase i obima struka, kao i praćenje krvnog pritiska. U nekim situacijama može biti neophodan i dvočasovni test oralnog opterećenja glukozom. Male, dosledne promene u ishrani, medicinske nutritivne intervencije i redovna fizička aktivnost predstavljaju najefikasniji način da se predijabetes ne razvije u dijabetes tipa 2. Kada se primenjuju postepeno i uporno, ove mere mogu potpuno sprečiti bolest, a u slučajevima kada to nije dovoljno, lekovi mogu biti dodatna podrška u prevenciji – rekla je prof. dr Tanja Miličić, endokrinolog u UKC Srbije.

Kao krovno udruženje, Forum pacijenata Srbije ima misiju da edukuje pacijente i širu javnost o važnim zdravstvenim temama.

- U Srbiji se procenjuje da oko 10 odsto populacije ima dijabetes, što znači između 700 i 800 hiljada ljudi, dok na svakog obolelog dolazi bar još jedan koji ne zna da ima poremećaj metabolizma glukoze, bilo da je reč o dijabetesu ili predijabetesu. Zato je rano otkrivanje presudno. U mesecu kada se obeležava Svetski dan dijabetesa, želimo posebno da skrenemo pažnju na prevenciju i stanje predijabetesa, koje je nedovoljno poznato, a predstavlja poslednji korak do dijabetesa tip 2. Uz blagovremenu reakciju, možemo sprečiti razvoj bolesti i zajednički pokazati “crveni karton dijabetesu” – rekla je Dragana Miletić Lajko ispred Foruma paicjenata Srbije.

(Telegraf.rs)