Priča o "mladiću" od 100 leta: Deda Nikodije s dečačkim osmehom ne odustaje od života, "moram da budem srećan"

U vremenu kada se život meri brzinom, a dani prolaze kao tren, priče poput ove podsećaju nas na ono što je zaista važno. Svoj stoti rođendan nedavno je proslavio deda Nikodije Stanković iz Kraljeva, rođen davne 1925. godine u selu Ravna Reka kod Vranja. Sto godina života dočekao je vitalan, vedar i u pokretu, piše portal Krug.

„Moram da budem srećan, jer 100 godina — to malo ko doživi“, kaže deda Nikodije, još uvek sa osmehom dečaka koji voli ljude.

Preporučujemo

„Bio sam seljačko dete. Čuvao stoku, obrađivao zemlju s roditeljima. Bilo je nas šestoro dece. Tri ratne godine, od 1941. do 1944. svi smo zajedno živeli”, priseća se.

Ali, onda je došla 1944. godina.

„Šiptari su pokupili nas mladiće iz sela i oterali u Nemačku. U Nemačkoj sam bio godinu dana, dočekao ’45. Onda sam se vratio u selo.”

Već naredne godine odlazi na omladinsku radnu akciju Brčko – Banovići, na izgradnju železničke pruge, a 1947. godine u vojsku, u kojoj ostaje ceo radni vek. Postaje zastavnik (radio je u kasarni u Jarčujaku), a u penziji je od daleke 1972. godine.

Recept deda Nikodija  za dug život

Na pitanje kako bi izgledao njegov recept za miran život i jesu li to, možda, miran brak i dobra deca, deda Nikodije, najpre sa osmehom, a onda sa setom (kad se setio pokojne supruge koje nema već 14 godina) odgovara:

– E, to! Brak je bio neverovatan, najbolji. Sa ženom sam divno živeo, i sa decom. Imali smo troje dece, dve ćerke i sina. Radili smo sve zajedno, bilo je dobro.“

Njegova ćerka Radmila Dukić dodaje:

„Možda su geni. I otac i majka su mu živeli više od 80 godina. Ali, on je jedini u našoj porodici koji je doživeo stotu. Možda da je tajna – voleti život. On i mama su se beskrajno voleli. Kad je umrla ona, mislila sam da će otiči i on. Nikada nisu bili jedno bez drugog.“

Živorad Dukić, Radmilin suprug i zet deke Nikodija, potvrđuje:

„Porodična sloga, to je najvažnije. Ako je porodica zdrava, sve ide dobro.“

Iz tog zdravog stabla potekli su: petoro unuka, troje praunuka i troje čukununuka.

Vitalan i danas – šeta dva puta dnevno

Iako živi na trećem spratu u zgradi bez lifta, deka Nikodije svaki dan siđe i popne se sam.

„Izdale me noge… polako i svest počinje. Mogu da padnem, moram da vodim računa o sebi“, priznaje iskreno.

Ali, želja za ljudima ga vodi napolje:

„Komšije su mi sve dobre. Samo svi rade, pa me malo ko vidi. Tek uveče me vide, kad izađem, tada me vide, ovako ne.“

Društvo s klupe i deca kao životna terapija

Živorad kaže:

„Nekada je šetao sa prijateljima, sa vršnjacma… Sada se druži sa nekim gospođama koje sretne pored Ibra i sa decom iz komšiluka koja ga baš vole.“

I zaista, komšiluk brine o deda Nikodiju.

Rođendan koji se ne zaboravlja

Za njegov 100. rođendan, komšije su mu priredile iznenađenje.

„Pokucali su nam na vrata da siđemo. Kupili tortu, bilo je slatkiša, slaniša, piva, rakije… Lepo smo se svi proveli ispred zgrade, u parku“, priča Radmila.

A deda dodaje, kroz smeh:

„Nosio sam kapicu. Lepo nam je bilo — veselje! Oni se veselili pored mene, a ja s njima!“

Živorad dopunjuje:

„Bolju su mu napravili proslavu oni, nego mi u kući!“

Na pitanje kada mu je bilo najlepše u životu, deda Nikodije odgovara:

„Bilo je lepih dana… Najviše pamtim kad sam bio vojnik. Mladost je lepa, mladost… a starost – teška.“

Ćerka ga prekori:

„Ništa nije teško! Nemoj da se žališ!“

A on, mirno:

„Teško mi je da hodam. Naporno idem… ali idem.“

Lekari se dive deda Nikodijevom zdravlju

Živorad priča kroz osmeh:

„Već 15 godina idemo na VMA, redovno. Doktorka posle pregleda i analiza zove sve da vide krvnu sliku čoveka od 100 godina. Kaže: bolja je nego svim medicinskim sestrama… i moja!

I dodaje: ‘Živeće on još 15 godina najmanje!’”

U starosti se, kažu, ne broje godine, već blagoslovi. A deda Nikodije ih ima – na pretek. Sto godina života, ljubavi, rada, poštenja i vere u ljude. Sto godina širokog osmeha i dobrote koja se vraća. I zato mu želimo: da hoda još dugo i da se na isti način smeje – još duže.

(Telegraf.rs / Krug)