Jedno drvo u Vršcu krije sasvim posebnu ljubavnu tajnu: Staro 250 godina a decenijama "ćuti" o "golupčićima"

Grad vina i Sterije, pa taman ga neko tek u prolazu i jednom posetio, nema šanse da ne ostavi trag na duši. Na duši onih koji obožavaju tu pitomost ravnice, a s druge strane, taj pomalo neukritivi vetar koji možete osetiti dok taj grad posmatrate sa vrha Vršačkog brega. Da, pričamo o Vršcu. No, ono što ćete saznati o njemu u redovima koji slede, možda niste znali, a nešto je što ga takođe izdvaja, po lepom i posebnom.

Radi se o drvetu starom više od 250 godina, pod čijim se krošnjama rodila jedna od najlepših ljubavnih priča srpske književnosti. Tamo gde su danas tišina i mir, nekada su odzvanjale reči i stihovi mladog Vaska Pope i njegove prve ljubavi – Haše.

Preporučujemo

U samom srcu Vršca, piše RTS, zelenoj oazi parka, raste i širi krošnju kesten - najstarije drvo u vršačkom gradskom parku.

- Ovako izgleda najstarije drvo u vršačkom parku, jednom od najstarijih parkova u Srbiji. Ono je staro skoro 250 godina i to je jedna retkost na području Srbije, ali izgleda da mu područje i nega Vrščana prija i on je ostavrio tu starost koju je ostvario i dalje je živ, što je jako bitno i dosta je vitalan - navodi Čedomir Karović, predsednik Pokreta gorana, Vršac.

Pod ovim granama, pre gotovo jednog veka, započela je priča koja je nadživela vreme i koja će kasnije dobiti svoje mesto i u srpskoj poeziji - priča o ljubavi Vaska Pope i Haše Singer, zapisana u stihovima i sećanjima.

- Ovaj park i ovo drvo i njegova krošnja su svedoci kako Vasko, ljubeći se onako uzgred sa Hašom, uči šta je glavna stvar u pesmi. Čitaju stihove, govore o stihovima i onako uzgred se ljube i tako otkrivaju tajne stihova - kaže Dragoljub Đorđević, suorganizator.

Kako on navodi, sa sigurnošću se može reći to jer je Vasko napisao pesmu Čas iz pesništva, koju je upravo posvetio tom trenutku gde oni sede na beloj klupi kojih je nekada bilo puno u gradskoj bašti.

Pesnik je često isticao da mu je upravo Vršac bio jedan od najdubljih motiva za pesništvo. Njegova veza sa Hašom i sa ovim parkom deo je lokalnog identiteta koji čuvamo.

- Mi smo u Goranima razmišljali da sakupimo kesten ovog starog drveta i da prozvedemo Vaskove sadnice - da bude to Vaskov kesten koji bismo podelili ljudima koji bi želeli da imaju naslednike ovog drveta i da Vasko na taj način nastavi da živi medju našim Vrščanima - ističe Čedomir Karović.

Danas se najstarije drvo u parku ne pamti samo po godinama. U njegovoj hladovini i dalje nastaju priče, susreti i možda neke nove ljubavi. Kao da duh pesnika i dalje šapuće kroz lišće - o stihovima, tišini i jednoj Haši.

(Telegraf.rs/RTS)