Proširene vene na nogama i operacija vena

Proširene vene nisu samo estetski problem, već i čest uzrok zdravstvenih tegoba, te ne čudi što su jedan od najčešćih razloga za posetu angiologu ili vaskularnom hirurgu. Dobra vest je da su metode lečenja sve efikasnije i bezbednije, pa sve veći broj obolelih uspe da reši svoj problem i poboljša kvalitet života.

Šta su proširene vene?

Proširene (varikozne) vene su uvećane, vijugave i vidljive površinske vene na nogama. Nastaju zbog oslabljenog zida vena i oštećenih venskih zalistaka, što dovodi do zastoja krvi i povećanog pritiska u veni.

Preporučujemo

Ova bolest spada među najčešća oboljenja savremenog čoveka; procenjuje se da između 20% i 40% odrasle populacije ima tegobe sa venama na nogama, pri čemu žene obolevaju češće nego muškarci.

Proširene vene najčešće nisu neposredno opasne po život, ali predstavljaju značajan zdravstveni i socijalni problem zbog velike učestalosti i uticaja na kvalitet života obolelih. Vremenom se nelečena venska slabost pogoršava i može dovesti do ozbiljnih komplikacija.

Moguće komplikacije

Ako se venska insuficijencija pogorša, mogu nastati ozbiljniji problemi. Hronično povećan pritisak u venama vremenom oštećuje kožu – javlja se tamna hiperpigmentacija oko gležnjeva, koža postaje tanka i sklona ranama.

U uznapredovalim slučajevima mogu se otvoriti venski ulkusi (rane) na potkolenicama koji teško zarastaju. Takođe, proširene vene su podložne zapaljenju i zgrušavanju krvi – može doći do tromboflebitisa ili čak do stvaranja dubljih trombova.

Venski ulkus i tromboflebitis značajno narušavaju kvalitet života, ali se pravovremenim lečenjem teške komplikacije mogu sprečiti.

Konzervativno (nehirurško) lečenje

U ranim fazama i blažim oblicima, lečenje proširenih vena započinje konzervativnim merama, tek ukoliko one ne daju rezulate vaskularni hirurg preduzima invazivne mere. Cilj nehirurškog lečenja je da se ublaže simptomi, uspori napredovanje bolesti i spreče komplikacije.

Konzervativna terapija obuhvata: nošenje specijalnih kompresivnih čarapa ili zavoja predstavlja osnovu terapije, upotrebu lekova u obliku tableta koji jačaju tonus venskog zida i smanjuju upalu u veni, upotrebu krema i gelova na bazi biljnih ekstrakata.

Važan deo konzervativnog lećenja ali i prevencije je pomena životnih navika koja podrazumeva redovnu umerenu fizička aktivnost, kontrolu telesne težine, odmor sa podignutim nogama i izbegavanje dugog stajanja/sedenja.

Važno je znati da konzervativne mere ne mogu ukloniti već nastale proširene vene, ali mogu pomoći da se simptomi drže pod kontrolom.

Hirurško lečenje proširenih vena

Kada su varikozne vene izražene, prisutne su značajne tegobe ili rizik od komplikacija, lekar će preporučiti neki vid invazivnog tretmana. U nastavku su opisane najvažnije metode lečenja, odnosno operacije vena koje se danas primenjuju:

• Klasična hirurška operacija (stripping vena): Tradicionalni operativni zahvat koji podrazumeva fizičko odstranjivanje obolele vene. Intervencija se radi u anesteziji – najčešće regionalnoj i zahteva nekoliko rezova na koži. Pacijent obično ostaje u bolnici 1–2 dana, a oporavak kod kuće traje oko 3–4 nedelje uz obavezno nošenje elastičnih zavoja ili čarapa. Iako efikasna, ova metoda ostavlja ožiljke i zahteva duži postoperativni oporavak.
• Endovenska laserska ablacija: Laserska operacija vena predstavlja savremenu minimalno invazivnu alternativu klasičnoj hirurgiji. Zahvat se izvodi u lokalnoj anesteziji i traje oko 30 do 60 minuta, a već nekoliko minuta nakon završetka pacijent može da ustane i ide kući. Prednosti laserske ablacije su višestruke: nema velikih rezova (samo ubodna mesta), gotovo da nema postoperativnog bola niti otoka, ne ostaju ožiljci, a oporavak je veoma brz. Studije pokazuju da su rezultati laserske ablacije dugoročno efikasni i značajno estetski bolji nego kod klasične operacije vena.
• Radiofrekventna ablacija (RFA): Ova metoda je po principu gotovo identična laserskoj. Razlika je samo u izvoru energije – umesto laserskog svetla koristi se radio-talasan koja zagreva zid vene i izaziva zatvaranje. U praksi, ni po broju i veličini rezova, ni po tipu anestezije, oporavku ili krajnjem ishodu nema bitne razlike između laserske i RF metode.
• Skleroterapija: je nehirurška procedura kod koje lekar tankom iglom ubrizgava sklerozantni rastvor (ili penastu formu) u lumen obolele vene, što izaziva kontrolisanu iritaciju i zapaljenje zida krvnog suda. Vena se potom spljošti i trajno zatvara ožiljkom. Na ovaj način mogu se ukloniti sitnije potkožne vene, kapilari i retikularne vene, pa se skleroterapija često koristi u kozmetske svrhe ili kao dopuna hirurškoj terapiji većih vena.

Kada je operacija neophodna?

Indikacije za operativno lečenje proširenih vena zavise od težine simptoma i rizika po zdravlje pacijenta. U principu, ako konzervativna terapija ne daje zadovoljavajuće rezultate, a pacijent i dalje ima tegobe ili estetski neprihvatljive vene, treba razmotriti operativni tretman.

Prema rečima dr Ivana Marjanovića, doktora uz čije ime neretko stoji epitet najbolji vaskularni hirurg, operacija se preporučuje kada: pacijent ima uporne simptome (bol, otok, grčeve) koji značajno narušavaju kvalitet života; kada proširene vene predstavljaju ozbiljan estetski problem i utiču na samopouzdanje ili psihološko stanje pacijenta; kada postoje znaci progresije bolesti ka komplikacijama ili kada je već došlo je do akutnih komplikacija varikoznih vena kao što su tromboflebitis ili krvarenje iz proširene vene.

Pravovremena reakcija od velike važnosti

Bitno je naglasiti da blagovremena intervencija daje bolje rezultate i manji rizik od komplikacija – ne treba čekati da se razviju težak oblik bolesti ili ulkusi da bi se problem rešavao.

U Srbiji su proširene vene veoma česte, samim tim, velika je i potreba za njihovim lečenjem. Zahvaljujući razvoju vaskularne hirurgije kod nas, danas se uspešno sprovode svi savremeni tretmani.

Oporavak nakon operacije proširenih vena

Period oporavka zavisi od vrste intervencije. Nakon klasične striping operacije (koja se danas vrlo retko izvodi) pacijent je obično hospitalizovan 1-2 dana, a potpuni oporavak traje oko 2-4 nedelje. Prvih nekoliko nedelja potrebno je nositi kompresivne čarape i izbegavati teške fizičke napore.

Za razliku od toga, minimalno invazivne procedure (laserska ili radiofrekventna ablacija, tretman vodenom parom, skleroterapija) znatno skraćuju oporavak. Pacijent može da ustane i lagano hoda odmah posle zahvata, a već sutradan može da nastavi uobičajene aktivnosti.

Upravo zato, minimalno invazivne operacije su postale veoma tražene. Iz Vene Medik ordinacije potvrđuju da u najvećem broju slučajeva operativni zahvati traju oko 30 do 60 minuta, a nakon završetka, pacijent odmah može da hoda, a već istog dana pacijent na svojim nogama može ići kući.

Kada je reč o potpupnom oporavku savetuje se tokom prve nedelje redovno hodanje umerenom brzinom, kako bi se podstakla cirkulacija i smanjio otok.

Pacijent treba da izbegava dugotrajno stajanje ili sedenje u istom položaju - treba praviti kratke pauze za šetnju. Bitno je i leći i podići noge iznad nivoa srca po nekoliko minuta nekoliko puta dnevno, čime se olakšava drenaža venske krvi.

Naravno, svaki bol ili znatniji otok treba prijaviti lekaru. U prvim danima preporučuje se i upotreba analgetika po savetu lekara, ali uvek uz kontinuirano nošenje kompresivnih čarapa.

Uglavnom, kod modernih metoda oporavak je brz i skoro bezbolan. Pacijenti se gotovo odmah vraćaju normalnim aktivnostima i nemaju teških postoperativnih tegoba.

Promena životnih navika najbolja prevencija od povrataka proširenih vena

Nakon uspešne operacije, neophodno je trajno promeniti određene navike kako bi se sprečio povratak problema i očuvalo vaskularno zdravlje. Preporučuje se usvajanje sledećih mera:

• Redovna fizička aktivnost: Lagano hodanje, vožnja bicikla, plivanje ili druge vežbe s niskim opterećenjem pojačavaju cirkulaciju u nogama i smanjuju zadržavanje krvi u venama. Lekari savetuju bar 20-30 minuta umerenog vežbanja svaki dan, jer to pomaže krvnom toku i jača vene.
• Održavanje optimalne telesne težine: Prekomerna kilaža dodatno opterećuje vene nogu, pa je važno držati težinu u granicama zdrave vrednosti. Gubitak viška kilograma i izbegavanje gojaznosti značajno smanjuju rizik od pojave novih proširenih vena.
• Izbegavanje dugog stajanja i sedenja: Što kraće zadržavanje u istom položaju (na nogama ili na stolici) - često menjajte položaj i pravite pauze za šetnju. Ako ste dugo u sedećem položaju, svako pola sata podignite stopala ili prošetajte, jer mirovanje usporava venski krvotok. Kada odmarate ili spavate, preporučuje se da noge držite blago podignute (na jastuku) kako bi cirkulacija bila olakšana.
• Zdrava ishrana: Uravnotežena ishrana bogata vlaknima, vitaminima i antioksidansima povoljno deluje na vene. Preporučuje se konzumacija svežeg voća, povrća, integralnih žitarica i namirnica s niskim sadržajem soli i zasićenih masti. Rafinirani šećeri i preterana so mogu doprineti zadržavanju tečnosti i otocima, pa ih treba izbegavati.
• Nošenje kompresivnih čarapa: U toku dana, posebno ako duže stojite ili putujete, možete nositi medicinske čarape za vene. One vrše blag pritisak na noge, olakšavajući vraćanje krvi ka srcu i pomažući prevenciji oticanja i bola. Ove mere su korisne i za sprečavanje stvaranja novih vena ili otežanog venskog povratka.

Ukratko uz adekvatnu terapiju i brigu o sopstvenom zdravlju, većina pacijenata uspešno rešava tegobe i značajno poboljšava kvalitet života. Proširene vene ne treba shvatiti olako jer mogu napredovati ali ni strah od operacije više nije opravdan, s obzirom da su nove metode bezbedne, brze i gotovo bezbolne.

Redovnom kontrolom i primenom preventivnih saveta možemo učiniti mnogo da naše noge budu zdrave, a vene funkcionalne i neprimetne.

(Telegraf.rs/PR)