Proširene vene na nogama i operacija vena

Proširene vene nisu samo estetski problem, već i čest uzrok zdravstvenih tegoba, te ne čudi što su jedan od najčešćih razloga za posetu angiologu ili vaskularnom hirurgu. Dobra vest je da su metode lečenja sve efikasnije i bezbednije, pa sve veći broj obolelih uspe da reši svoj problem i poboljša kvalitet života.

Šta su proširene vene?

Proširene (varikozne) vene su uvećane, vijugave i vidljive površinske vene na nogama. Nastaju zbog oslabljenog zida vena i oštećenih venskih zalistaka, što dovodi do zastoja krvi i povećanog pritiska u veni.

Preporučujemo

Ova bolest spada među najčešća oboljenja savremenog čoveka; procenjuje se da dve trećine odrasle populacije ima tegobe sa venama na nogama, pri čemu žene obolevaju pet do šest puta češće nego muškarci.

Proširene vene najčešće nisu neposredno opasne po život, ali predstavljaju značajan zdravstveni i socijalni problem zbog velike učestalosti i uticaja na kvalitet života obolelih. Vremenom se nelečena venska slabost pogoršava i može dovesti do ozbiljnih komplikacija.

Moguće komplikacije

Ako se venska insuficijencija pogorša, mogu nastati ozbiljniji problemi. Hronično povećan pritisak u venama vremenom oštećuje kožu – javlja se tamna hiperpigmentacija oko gležnjeva, koža postaje tanka i sklona ranama.

U uznapredovalim slučajevima mogu se otvoriti venski ulkusi (rane) na potkolenicama koji teško zarastaju.

Takođe, proširene vene su podložne zapaljenju i zgrušavanju krvi – može doći do tromboflebitisa ili čak do stvaranja dubljih trombova.

Venski ulkus i tromboflebitis značajno narušavaju kvalitet života, ali se pravovremenim lečenjem teške komplikacije mogu sprečiti.

Konzervativno (nehirurško) lečenje

U ranim fazama i blažim oblicima, lečenje proširenih vena započinje konzervativnim merama, tek ukoliko one ne daju rezulate vaskularni hirurg preduzima invazivne mere. Cilj nehirurškog lečenja je da se ublaže simptomi, uspori napredovanje bolesti i spreče komplikacije.

Konzervativna terapija obuhvata: nošenje specijalnih kompresivnih čarapa ili zavoja predstavlja osnovu terapije, upotrebu lekova u obliku tableta koji jačaju tonus venskog zida i smanjuju upalu u veni, upotrebu krema i gelova na bazi biljnih ekstrakata I sa dodatkom lekova protiv stvaranja tromba.

Važan deo konzervativnog lećenja ali i prevencije je pomena životnih navika koja podrazumeva redovnu umerenu fizička aktivnost, kontrolu telesne težine, odmor sa podignutim nogama i izbegavanje dugog stajanja/sedenja.

Važno je znati da konzervativne mere ne mogu ukloniti već nastale proširene vene, ali mogu pomoći da se simptomi drže pod kontrolom kao I da se smanje tegobe pacijenata.

Hirurško lečenje proširenih vena

Kada su varikozne vene izražene, prisutne su značajne tegobe ili rizik od komplikacija, lekar će preporučiti neki vid invazivnog tretmana. U nastavku su opisane najvažnije metode lečenja, odnosno operacije vena koje se danas primenjuju:

• Klasična hirurška operacija (stripping vena): Tradicionalni operativni zahvat koji podrazumeva fizičko odstranjivanje obolele vene. Intervencija se radi u anesteziji – najčešće regionalnoj i zahteva nekoliko rezova na koži. Pacijent obično ostaje u bolnici 1–2 dana, a oporavak kod kuće traje oko 3–4 nedelje uz obavezno nošenje elastičnih zavoja ili čarapa. Iako efikasna, ova metoda ostavlja ožiljke i zahteva duži postoperativni oporavak.
• Endovenska laserska ablacija: Laserska operacija vena predstavlja savremenu minimalno invazivnu alternativu klasičnoj hirurgiji. Zahvat se izvodi u lokalnoj anesteziji i traje oko 30 do 60 minuta, a već nekoliko minuta nakon završetka pacijent može da ustane i ide kući. Prednosti laserske ablacije su višestruke: nema velikih rezova (samo ubodna mesta), gotovo da nema postoperativnog bola niti otoka, ne ostaju ožiljci, a oporavak je veoma brz. Studije pokazuju da su rezultati laserske ablacije dugoročno efikasni i značajno estetski bolji nego kod klasične operacije vena.
• Radiofrekventna ablacija (RFA): Ova metoda je po principu gotovo identična laserskoj. Razlika je samo u izvoru energije – umesto laserskog svetla koristi se radio-talasan koja zagreva zid vene i izaziva zatvaranje. U praksi, ni po broju i veličini rezova, ni po tipu anestezije, oporavku ili krajnjem ishodu nema bitne razlike između laserske i RF metode.
• Skleroterapija: Skleroterapija je nehirurška procedura kod koje lekar tankom iglom ubrizgava sklerozantni rastvor (ili penastu formu) u lumen obolele vene, što izaziva kontrolisanu iritaciju i zapaljenje zida krvnog suda. Vena se potom spljošti i trajno zatvara ožiljkom. Na ovaj način mogu se ukloniti sitnije potkožne vene, kapilari i retikularne vene, pa se skleroterapija često koristi u kozmetske svrhe ili kao dopuna hirurškoj terapiji većih vena.

Kada je operacija neophodna?

Indikacije za operativno lečenje proširenih vena zavise od težine simptoma i rizika po zdravlje pacijenta. Operativni tretman je neophodan kada postoje jasne hirurške indikacije, bolest velike potkožne vene, bolest male potkožne vene, bolest perforantnih vena kao I sva druga stanja vezana za komplikaciju proširenih vena.

Prema rečima dr Ivana Marjanovića, doktora uz čije ime neretko stoji epitet najbolji vaskularni hirurg, operacija se preporučuje kada: pacijent ima uporne simptome (bol, otok, grčeve) koji značajno narušavaju kvalitet života; kada proširene vene predstavljaju ozbiljan estetski problem i utiču na samopouzdanje ili psihološko stanje pacijenta; kada postoje znaci progresije bolesti ka komplikacijama ili kada je već došlo je do akutnih komplikacija varikoznih vena kao što su tromboflebitis ili krvarenje iz proširene vene.

Pravovremena reakcija od velike važnosti

Bitno je naglasiti da blagovremena intervencija daje bolje rezultate i manji rizik od komplikacija – ne treba čekati da se razviju težak oblik bolesti ili ulkusi da bi se problem rešavao.

U Srbiji su proširene vene veoma česte, samim tim, velika je i potreba za njihovim lečenjem. Zahvaljujući razvoju vaskularne hirurgije kod nas, danas se uspešno sprovode svi savremeni tretmani.

U specijalizovanim klinikama, zbog kraće hospitalizacije i brzog oporavka, minimalno invazivne operacije su postale veoma tražene. Iz Vene Medik ordinacije potvrđuju da u najvećem broju slučajeva operativni zahvati traju oko 30 do 60 minuta, nakon završetka, pacijent odmah može da hoda, a već istog dana pacijent na svojim nogama može ići kući.

Ukratko uz adekvatnu terapiju i brigu o sopstvenom zdravlju, većina pacijenata uspešno rešava tegobe i značajno poboljšava kvalitet života. Proširene vene ne treba shvatiti olako jer mogu napredovati ali ni strah od operacije više nije opravdan, s obzirom da su nove metode bezbedne, brze i gotovo bezbolne.

Redovnom kontrolom i primenom preventivnih saveta možemo učiniti mnogo da naše noge budu zdrave, a vene funkcionalne i neprimetne.

(Telegraf.rs/PR)