Bolest je u zimskom periodu najzastupljenija: Raste broj pneumokoknih infekcija, vakcinisano tek 9.000 građana

Pneumokokna bolest nema sezonu, ali u jesenje - zimskom periodu deca češće oboljevaju od respiratornih virusnih infekcija, a poznato je da udružene virusno - bakterijske infekcije mogu dovesti do težih kliničkih formi bolesti. Upravo zato u ovom periodu godine beležimo najteže oblike respiratornih infekcija kod dece, kaže pulmolog doc. dr Aleksandar Sovtić.

Naime, pneumokokna bolest, koju izaziva bakterija Streptococcus pneumoniae, i dalje predstavlja značajan javnozdravstveni problem, naročito među decom i osobama starijim od 65 godina. Iako je uvođenje obavezne vakcinacije dece 2018. godine dovelo do značajnog smanjenja broja teških infekcija, obuhvat imunizacijom starijih osoba i građana u riziku i dalje je zabrinjavajuće nizak.

Preporučujemo

Bakterija Streptococcus pneumoniae često se nalazi na sluzokoži nosa i ždrela, naročito kod dece, gde je kolonizacija prisutna kod čak 60 odsto mališana mlađih od dve godine. Iako kod zdravih osoba obično ne izaziva simptome, pneumokok u određenim okolnostima može izazvati čitav niz oboljenja, od zapaljenja srednjeg uha, koje pogađa gotovo 80 odsto dece do druge godine života, do teških i potencijalno smrtonosnih infekcija kao što su upala pluća, sepsa i meningitis.

– Podaci Nacionalne laboratorije za pneumokok, kao i naši klinički nalazi, jasno ukazuju da desetovalentna vakcina, koju trenutno koristimo, ne pruža dovoljnu zaštitu. U nacionalni program imunizacije trebalo bi uvrstiti vakcinu sa najmanje trinaest serotipova, jer širi obuhvat serotipova znači i veću zaštitu od teških oblika bolesti. Važno je da i deca i odrasli, naročito osobe sa hroničnim oboljenjima poput dijabetesa, maligniteta, astme ili HOBP, budu imunizovani protiv pneumokoka. Uvođenje vakcina sa većim obuhvatom serotipova predstavlja važan korak u prevenciji teških infekcija i zaštiti najugroženijih – objašnjava doc. dr Aleksandar Sovtić, pulmolog, predsednik Republičke stručne komisije za pulmologiju i zamenik direktora Instituta za zdravstvenu zaštitu majke i deteta „Dr Vukan Čupić“.

Foto:

Oboljenja izavana streptokokom pneumonije predstavljaju značajan globalni javno zdravstveni problem, kažu u Instititu javno zdravlja Srbije.

- U Srbiji pneumokokna konjugovana vakcina uvedena je u Kalendar obavezne imunizacije za lica određenog uzrasta u aprilu 2018 godine. Primarna vakcinacija se do 2023. godine sprovodila sa 3 doze vakcine, od navršena 2 meseca do 6. meseca života, uz revakcinaciju jednom dozom u drugoj godini života, a od 2023. godine primarna vakcinacija se sprovodi sa dve doze vakcine, uz revakcinaciju u drugoj godini života. Obuhvat primarnom vakcinacijom od uvođenja vakcine kretao se od 88,4 odsto (2020. godine) do 92,3 odsto (2024 godine), dok su vrednosti obuhvata prvom revakcinacijom u drugoj godini života bile niže tj. ispod 90 odsto. Prema nacionalnom programu imunizacije, pored obavezne imunizacije dece u prvoj, odnosno drugoj godini, sprovodi se i obavezna imunizacija protiv peneumokoka lica u posebnom riziku, kao i prema epidemiloškim indikacijama – naglasila je prof. dr Verica Jovanović, v.d. direktorka Instituta za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut“.

Rizik od obolevanja i komplikacija posebno je izražen kod odraslih sa hroničnim bolestima, dijabetesom, hroničnom opstruktivnom bolešću pluća (HOBP), malignitetima i bolestima srca, kao i kod osoba bez slezine ili sa teškim poremećajem imuniteta. Pneumokokna pneumonija najčešći je oblik bakterijske upale pluća, sa procenjenom stopom smrtnosti od oko 15 odsto, dok kod invazivnih oblika bolesti, kada bakterija prodre u krvotok, mozak ili plućnu maramicu, smrtnost, naročito kod pneumokoknog meningitisa dostiže i do 30 odsto.

– Vakcinacija je jednostavan, ali izuzetno efikasan način da se spreče teške komplikacije poput upale pluća, pogoršanja osnovne bolesti, sepse, meningitisa, pa i smrtnih ishoda. Međutim, u našoj zemlji se godišnje protiv pneumokoka vakciniše svega oko 9.000 građana iz rizičnih grupa. Imajući u vidu da od respiratornih i drugih hroničnih bolesti, dijabetesa, kardiovaskularnih i drugih, boluje više stotina hiljada ljudi, jasno je da veliki broj građana ostaje praktično nezaštićen. Zato smo kao struka publikovali preporuke koje definišu grupe stanovništva u najvećem riziku i kod kojih je imunizacija protiv pneumokoka posebno važna. Na Klinici za pulmologiju svim pacijentima prilikom otpusta preporučujemo vakcinaciju, jer verujemo da je prevencija najbolja terapija. Na taj način čuvamo ne samo zdravlje naših pacijenata, već i njihov kvalitet života – kaže dr Spasoje Popević, zamenik direktora Klinike za plućne bolesti UKC Srbije.

Bolesti izazvane bakterijom Streptococcus pneumoniae imaju poseban značaj i u infektologiji, budući da se infektolozi najčešće susreću sa najtežim formama, pneumonijom, meningitisom i sepsom.

– U praksi ih srećemo gotovo svakodnevno, a forma i težina bolesti zavise od uzrasta pacijenta i komorbiditeta. Posebno su ugrožene starije osobe, pušači, bolesnici sa HOBP, dijabetesom, cirozom jetre, hroničnim kardiovaskularnim bolestima, kao i imunokompromitovani pacijenti. U tu grupu spadaju osobe sa HIV infekcijom, hematološkim malignitetima, oni koji su na biološkoj terapiji, hemioterapiji ili kortikosteroidima, kao i pacijenti sa transplantiranim organima. Sve ove grupe treba vakcinisati protiv pneumokoka, a kod onih koji primaju imunosupresivnu terapiju, vakcinaciju je potrebno sprovesti pre početka lečenja, odnosno pre transplantacije. U tom smislu, primena savremenih vakcina sa širim obuhvatom serotipova predstavlja idealan način da se najugroženije grupe, kao i starije osobe, zaštite u najkraćem roku. Takođe prevencija svih obilka pneumokokne infekcije putem vakcinacije je posebno značajna sa aspekta manje potrebe za primenom antibiotika, što na duže staze znači i manju rezistenciju na njih – napominje prof. dr Ivana Milošević, infektolog UKC Srbije.

Olja Ćorović iz Udruženja „Punim plućima“ ističe da je situacija kada je reč o vakcinaciji starijih građana zabrinjavajuća.

– Mnogi ljudi, naročito oni koji boluju od teških ili hroničnih bolesti, nisu ni svesni da imaju pravo na besplatnu vakcinu protiv pneumokoka. Nažalost, često to saznaju tek kada se suoče sa teškom infekcijom koju je bilo moguće sprečiti. Vakcina ne znači samo prevenciju, već za mnoge pacijente može predstavljati razliku između života i smrti. Sa druge strane, lekarima je od skoro olakšan rad jer je uz podršku Ministarstva zdravlja implementiran tzv. sistem potsetnika u zdravstvenom informacionom sistemu, pa kada pacijent uđe u ordinaciju, IT sistem obaveštava lekara da preporuči ovu vrstu imunizacije ako je pacijent kandidat za nju. Zato pozivam sve odrasle u riziku da iskoriste pravo na besplatnu i efikasnu zaštitu – poručila je Ćorović.

(Telegraf.rs)