Vranje dobija muzejski biser: Haremluk posle decenija zapuštenosti dobija novi život

Zgrada Narodnog muzeja u Vranju sagrađena je pre više od dva i po veka, spomenik je od izuzetnog značaja i pod zaštitom države. Sastoji se od dva dela - Selamluka koji je obnovljen pre nekoliko godina, i Haremluka kojem je potrebna rekonstrukcija. Nedavno je iz Ministarstva kulture najavljeno novo ulaganje od 120 miliona dinara za obnovu i pripremu savremene postavke u tom delu zgrade.

Pašini konaci - dve spratne zgrade, tipični predstavnici balkansko-orijentalne arhitekture. Kompleks, prema dostupnim dokumentima, datira iz 1765. godine, sagradio ga je Rauf-beg Džinoli.

Preporučujemo

Pre gotovo 4 godine zgrada Selamluka je restaurirana, tu je Narodni muzej sa stalnom etnološkom postavkom predmeta iz 19. i 20. veka. Pored je Haremluk koji je prethodnih decenija imao različite namene. Iako je nedavno rekonstruisan krov, potrebna je sanacija zgrade.

Haremluk je pod zaštitom, ali i objekat i dvorište iako se nalaze u srcu grada, zapušteni su godinama. Na delu fasade skinut je sloj kako bi se videlo u kakvom je stanju konstrukcija zgrade.

"Rađeni su iskopi oko temeljnih zidova da se vidi stanje, otvarali smo plafone da vidimo međuspratne tavanice, podne konstrukcije i tako dalje. Na osnovu svega toga, Zavod za zaštitu spomenika kulture je doneo rešenje o utvrđivanju i obimu mera zaštite", kaže Čedomir Marković, arhitekta i projektant.

Prošle godine je rađena projektno-tehnička dokumentacija, dobijena je građevinska dozvola za obnovu Haremluka, Ministarstvo kulture najavljuje to kao projekat od nacionalnog značaja za iduću godinu.

"Grad Vranje kao vlasnik objekta i Narodni muzej nemaju svoja sredstva u tom obimu, tako da se čekalo finansiranje Republike, i mogu da kažem da je dosta brzo i obezbeđeno", navodi Čedomir Marković, arhitekta i projektant.

Prema najavama, projekat podrazumeva adaptaciju objekta, parterno uređenje i novu muzejsku postavku: "Vranje kroz vekove".

"Ovaj prostor nam omogućava, sastoji se i većina ljudi koja je bila ovde zna, iz jedne centralne prostorije i mnoštva bočnih prostorija koje su simetrične. Svaka prostorije biće koncipirana kao posebna izložba, tako da ćemo da krenemo od Srednjeg veka, da ljudima prikažemo kako se ovde živeli, gde je Vranje bilo na mapi Srbiji, kako su jeli, kakve su predmete koristili, gde su živeli. Koristićemo da na svaki mogući način da koristimo i savremene aplikacije", kaže Jelena Atanasović, kustoskinja Narodnog muzeja u Vranju.

Cilj je da se vrati autentičnost objekta, radiće se i restauracija pojedinih predmeta, uređenje dvorišta i okolnih zidova.

(Telegraf.rs/RTS)