Najpotresnija scena u Srbiji! Zbog ove priče plakaćete danima: Svi ćete znati kakav je to osećaj

Jedna naizgled obična scena u redu za hranu u restoranu poznate robne kuće pokrenula je lavinu emocija na društvenim mrežama, podsećajući hiljade ljudi na siromaštvo devedesetih i dvehiljaditih godina, ali i na neverovatnu žrtvu roditelja koji su se odricali svega kako bi njihova deca imala osnovno.

Sve je počelo objavom jednog korisnika na popularnom forumu Redit, koji je podelio potresan prizor kojem je svedočio. Ispred njega su stajali majka i desetogodišnji sin. Dečak je želeo dve porcije, ali ga je majka tiho zamolila da uzme jednu jer ona, kako je rekla, "nije gladna". Dečak je zbunjeno pitao kako nije gladna kada su putovali sat vremena i došla je pravo s posla, ali majka je ostala pri svom izgovoru. Tek kada je dečak završio obrok, majka je pojela ono što je preostalo na tanjiru. Autor objave priznao je da ga je ovaj prizor vratio u detinjstvo, u vreme kada nije bio svestan da su i njegovi roditelji koristili istu rečenicu "nisam gladan", samo da bi on imao šta da jede.

Preporučujemo

- U restoranu u redu ispred mene bili su mama i sin, klinac od nekih 10 godina, uzimaju tacne, on uzima dve, mama kaže da uzme jednu, jer ona "nije gladna", on zbunjen pita kako nije gladna kad su busem išli sat vremena, a pritom je došla sa posla po njega, i ona kaže jela sam na poslu, bukvalno vidiš da laže. Nakon toga sam iza njih na kasi, ona uzima šolju da bi popila kafu, jer misli da ide uz obrok, ali ne ide. Vraća šolju, kaže ne pije joj se kafa. Odlazim sa svojim obrokom do stola, gledam u njih dvoje, jer sam seo nedaleko od njih, nakon nekog vremena mali je pojeo koliko je mogao/hteo/šta god, nakon toga naravno majka je pojela ostatke. Tragedija je u tome što sam i sam kao mali slično proživljavao, bio srećan u svom neznanju dok nisam porastao i shvatio da su i oni bili gladni, jedini razlog zbog kog nisam ponudio da makar tu kafu počastim je taj, jer ko zna kako bi se ja osećao da mi je taj balon probušen sa 10, a ne sa 15 godina - napisao je muškarac u anonimnoj objavi.

Ova ispovest otvorila je Pandorinu kutiju sećanja. U stotinama komentara koji su usledili, građani Srbije delili su svoja iskustva odrastanja u vremenima inflacije i nemaštine, otkrivajući traume kojih su postali svesni tek kada su i sami odrasli. Fraza "nisam gladna" ispostavila se kao univerzalna laž roditeljske ljubavi na Balkanu.

Jedno od najupečatljivijih sećanja podelio je korisnik koji se prisetio ratne 1993. godine. Njegova majka bi ljuštila jabuke deci, a zatim bi ona pojela samo te ljuske, govoreći da su one pune vitamina, dok je prava istina bila da su imali samo dve jabuke za celu porodicu. Drugi su se nadovezali sličnim pričama o bakama i majkama koje su jele kore od voća dok su deci pravile pite, krijući suze od najmlađih.

Nisu samo hrana i glad bili teme ovih bolnih priznanja. Mnogi su pisali o sramu i dovijanju da se prikrije siromaštvo pred vršnjacima. Jedna korisnica opisala je traumu iz osnovne škole kada je nosila obuću koja je ličila na karton. Dečaci iz odeljenja su joj se rugali, a ona je kod kuće ćutala, svesna da majka, uprkos danonoćnom radu, nije mogla da joj priušti bolje. Druga sećanja govore o izmišljanju izgovora za propuštene izlaske i ekskurzije. Mladići su odbijali devojke koje su im se sviđale, glumeći nezainteresovanost, jer ih je bilo sramota da priznaju da nemaju novca ni za piće, dok su devojke lagale da "moraju da uče" kako ne bi morale da objašnjavaju zašto ne mogu u grad.

Danas, decenijama kasnije, ta deca su odrasli ljudi koji, kako kažu, i dalje nose ožiljke tog vremena. Iako mnogi od njih sada dobro zarađuju, priznaju da imaju iracionalan odnos prema novcu. Neki se bore sa grižom savesti svaki put kada kupe nešto sebi, dok drugi preteruju u kupovini igračaka i garderobe svojoj deci, pokušavajući da nadomeste ono što sami nisu imali. Strah da će ponovo čuti reč "nemam" ostao je duboko usađen.

Ova diskusija na internetu pretvorila se u dirljiv omaž roditeljima koji su "pravili ni od čega nešto". Zaključak većine učesnika u ovoj emotivnoj razmeni je isti: tek sa zrelošću shvatili su težinu tereta koji su njihovi roditelji nosili na leđima, štiteći ih od surove realnosti osmehom i rečenicom koja i danas odzvanja u ušima mnogih – "Jedi ti, mama nije gladna".

(Telegraf.rs)