Najpotresnija scena u Srbiji! Zbog ove priče plakaćete danima: Svi ćete znati kakav je to osećaj
Poštovani čitaoci,
Molimo vas da se pridržavate sledećih pravila za pisanje komentara:
- Neophodno je navesti ime i e-mail adresu u poljima označenim zvezdicom, s tim da je zabranjeno ostavljanje lažnih podataka.
- Komentari koji sadrže psovke, uvrede, pretnje i govor mržnje na nacionalnoj, verskoj, rasnoj osnovi ili povodom nečije seksualne opredeljenosti neće biti objavljeni.
- Prilikom pisanja komentara vodite računa o pravopisnim i gramatičkim pravilima.
- Tekst komentara ograničen je na 1500 karaktera.
- Nije dozvoljeno postavljanje linkova odnosno promovisanje drugih sajtova kroz komentare, te će takve poruke biti označene kao spam, poput niza komentara istovetne sadržine.
- Komentari u kojima nam skrećete pažnju na propuste u tekstovima neće biti objavljeni, ali će biti prosleđeni urednicima, kao i oni u kojima nam ukazujete na neku pojavu u društvu, ali koji zahtevaju proveru.
- NAPOMENA: Komentari koji budu objavljeni predstavljaju privatno mišljenje autora komentara, to jest nisu stavovi redakcije Telegrafa.
<% message.text %>
Nnn
I ja sam iz tog vremena KAD nismo imali ni osnovno za zivot. Vecina iz tog vremena su stekli radom I danas mogu da budu ponosni . Nosila sam pirocane u sred zime, pesacila do skole sest km, . Roditelji su radili da nam pruze koliko mogu. Moja majka je govorila “ ja sam sita kad ste mi vi siti “. Danas kad ustanem ujutru i pogledam kako mi je gde sedim I pijem kakao ( kafu ne pijem) zahvalim se Bogu za sve. Nikad ne zaboravim na one sto nemaju. To nemanje u detinjstvu mene Je izgradilo u osobu koja sam danas.