Kako su vulkani oblikovali prirodna bogatstva Srbije?

Iako Srbija više nema aktivne vulkane, svoju geološku istoriju gradila je na njihovom nasleđu. Njihovi tragovi i danas utiču na pejzaž koji vidimo, vodu koju pijemo, minerale i rudna bogatstva koja koristimo i mesta na koja putujemo. Sa prof. dr Vladicom Cvetkovićem, redovnim članom SANU i profesorom Rudarsko-geološkog fakulteta u Beogradu, razgovaramo o tome koliko je vulkanska prošlost Srbije i danas prisutna u našem svakodnevnom životu.

Foto: Privatna arhiva

Preporučujemo

Srbija nema aktivne vulkane, ali ima dugu vulkansku istoriju. Šta nam ti "ugašeni vulkani" govore o tome kako se naš prostor formirao?

Poslednji vulkani na prostoru Srbije, iako retki, bili su aktivni pre 5-6 miliona godina (m.g). Međutim, pre oko 20 m.g, Srbija je zaista bila poprište snažnih vulkanskih erupcija. Tada su predeli Šumadije, Kopaonika i Golije ličili na neke današnje pokrajine u Meksiku ili Gvatemali. Dužina proteklog vremena bez živih vulkana na jednom prostoru govori i o tome kada možemo opet da ih očekujemo. U slučaju Srbije, sigurno je da ih neće biti ni za nekoliko desetina narednih civilizacija.

Do vulkanizma dolazi kada se čvrste stene na dubinama od 50 do 100 km delimično stope. Tada nastaje početna magma koja se kreće naviše, hladi i kristališe. Ako očvrsne u Zemljinoj kori nastaju dubinske magmatske stene, a ako dospe do površine kao lava, formiraju se vulkanske stene i vulkani. Vulkanizam je zapravo način na koji se Zemlja hladi. Naša planeta neprestano otpušta toplotu, svuda. U većini područja toplotu sporo provode čvrste silikatne stene, koje deluju kao dobri izolatori. Ali tamo gde postoje vulkani, odavanje toplote postaje burno i nekontrolisano, pošto se ona troši na topljenje stenskih masa. Zemlja se najbrže hladi upravo kroz vulkanske procese, slično kao što se naše telo najefikasnije hladi znojenjem.

Za nas geologe vulkanizam je pre svega termalni događaj, a znanje o njemu nam pomaže da shvatimo geološku prošlost svakog regiona. Na primer, danas dobro znamo da je područje Srbije oblikovano uglavnom u poslednjih 250 m.g, kada je došlo do nastanka, razvoja i iščezavanja jednog velikog okeana Tetisa.

Da li su naše banje i njihovi termalni izvori na neki način povezani sa nekadašnjom vulkanskom aktivnošću?

U svim aktivnim vulkanskim područjima ima geotermalnih pojava. Na Islandu voda ključa na samoj površini tla, dok su u "ugašenim" oblastima ovi efekti slabije izraženi. Lave i druga magmatska tela našeg područja potpuno su se ohladili. Ono što je međutim i dalje prisutno u većini delova Srbije jeste temperaturni gradijent koji je nešto viši od prosečnog (oko 30oC/km) i koji je posledica "sećanja" naših stena da smo nekada bili aktivna vulkanska oblast.

Foto: Privatna arhiva

Srbija poseduje značajna ležišta mineralnih sirovina, posebno bakra i zlata. U kojoj meri je njihov nastanak povezan sa starim vulkanima?

Postoji najdirektnija veza između rudnih ležišta koje danas eksploatišemo i vulkana koji su bili aktivni pre više miliona godina. Naši kredni vulkani (pre oko 90 m.g) ostavili su nam ležišta bakra i zlata svetskog ranga, a oni čije su se erupcije dogodile sredinom kenozoika (pre oko 25-30 m.g), zaslužni su za naša velika ležišta olova i srebra.

Priča o nastanku vulkanogenih ležišta metala takođe se zasniva na činjenici da su vulkani najtoplija mesta na Zemlji. Oko aktivnih vulkana, na površini i u stenama ispod njih, dolazi do mešanja hladne meteorske vode koja tone i hiperslanih, vrelih rastvora magmatskog porekla koji se uspinju. Tada nastaju tzv. hidrotermalni rastvori koji dalje cirkulišu prenoseći metale s jednog mesta na drugo uz višestruko povećanje njihove koncentracije. Ali ni sve vulkanske erupcije ne dovode do stvaranja rudnih ležišta. Magme moraju sadržati dovoljno vode i sumpora, kako bi prekoncentrisale metale. U suprotnom, očvrsnuće u obične silikatne stene koje se mogu koristiti kao građevinski ili u boljem slučaju, ukrasni kamen.

Da li se tragovi nekadašnje vulkanske aktivnosti mogu prepoznati na terenu golim okom?

Drevne erupcije ostavljaju različite tragove, a najvažniji od njih su same vulkanske stene i oblici u reljefu. Njihovo prepoznavanje u prirodi zahteva određeno geološko znanje. Najsigurnije je ako umemo da prepoznamo stenu koja nije mogla drugačije nastati osim nekom vulkanskom erupcijom, poput komada andezitskih ili kvarclatitskih lava kojih u Srbiji ima na više mesta. Sa vulkanskim reljefom je problem to što njega erozija može protokom geološkog vremena znatno da preoblikuje. Ali erozija može i da nas prevari. Postoje neke planine kupastih formi, poput Rtnja, Bukulje ili Venčaca, koje podsećaju na velike ugašene vulkane, ali to nisu, niti su ikada bile.

Geo-turizam u svetu raste. Koje bi lokacije u Srbiji mogle da postanu prepoznatljive tačke na geološkoj karti Evrope?

Ako se zadržimo na geomorfološkim oblicima koji su nastali radom vulkana, pomenuo bih ostatke miocenske kvarclatitske dome u Šumadiji, poznate kao Borački krš, Đavolju Varoš sa zemljanim piramidama od vulkanoklastita kenozojskog Leckog kompleksa, stubasto lučene dacitoandezite Brankove kule iz istog kompleksa, između Kuršumlije i Prolom Banje, jastučaste lave nastale izlivima bazalta u trijasu i juri, koje danas nalazimo na putu Bistrica-Priboj i kod Kuršumlije, zatim izdanke stopljenih riodacitstkih piroklastita miocenske starosti kod Ljiga i još neka mesta.

Među svim ovim pojavama ipak bih istakao Đavolju Varoš, pre svega zbog posebnog načina postanka. Postoje u Alpima zemljane piramide koje su obrazovane glacijalnim procesima, kao što i u Kapadokiji, u Turskoj, ima takođe sličnih oblika koji su nastali od vulkanskih stena različite čvrstoće. Međutim, naša Đavolja Varoš je izuzetna po tome što je njen nastanak najverovatnije kombinacija i vulkanskih erupcija i ledničkog transporta i to na način koji još uvek ne razumemo u potpunosti.

(Telegraf.rs/PR)