Na današnji dan je donet Turski ustav: Evo u kojoj meri se razlikovao od Sretenjskog, koban po Kneza Miloša!

Opšte je poznato da je Srbija u svojoj prošlosti na svojim plećima iznela pregršt ratova, ali definitivno se najviše pamti turska okupacija koja je trajala skoro pet vekova. Naš narod je dosta propatio, bilo je velikog zuluma, ali nikada se nije predavao i uvek je pokazivao inat. Svi su se čudili kako Srbi prkose moćnim Osmanlijama, a početak nove državnosti Srbije bio je 1835. godine, kada je u Kragujevcu usvojen Sretenjski ustav, koji je napisao Dimitrije Davidović, ali je iste godine ukinut pod pritiskom Turske, Rusije i Austrije.

Nastavili su Turci da izrabljuju Srbe, međutim, tri godine kasnije, 1838, došlo je do nove promene. Knez Miloš Obrenović je pod novim pritiskom Rusije morao da prihvati Hatišerif, poznatiji kao Turski ustav. On je izdat u formi turskih fermana, a takođe je bio ustav Kneževine Srbije koji je uspostavio ustavnu monarhiju, uveo podele vlasti (knez, Savet, sudovi), definisao nadležnosti i ograničio kneževu vlast, čime je postavio temelje pravne države i građanskih prava. To je rezultiralo i padom kneza Miloša Obrenovića koji nije prihvatao ustavne okvire.

Preporučujemo

Prema ovom ustavu, knez je bio na čelu uprave, ali je morao da deli vlast sa Savetom, što je ograničilo njegovu apsolutnu moć. Postojala je i trojna podela vlasti: knez je sa ministrima unutrašnjih poslova, finansija i pravosuđa činio izvršnu vlast, dok je Savet, telo od 17 najuglednijih Srba imenovanih od kneza, imao zakonodavnu ulogu. Ustanovljena je i nezavisnost sudstva. Garantovane su sloboda trgovine, vere, imovine i zaštita od neosnovanog progona, čime je počela demokratizacija političkog života.

Takođe, postavio je temelje moderne države i uveo principe vladavine prava. Iako je bio turski akt, značajno je doprineo razvoju srpske ustavno-pravne svesti i modernizaciji, jer je postavio osnov za donošenje niza zakona. I turski ustav, kao i Sretenjski, radili su na tome da se jača srpska autonomija unutar Osmanskog carstva. Sretenjski ustav je bio pokušaj radikalizacije (iako neuspešan), dok je Hatišerif formalizovao postojeću autonomiju. Oba dokumenta stvorila su temelje za modernu srpsku državu i njene institucije, ali Sretenjski je bio liberalniji, dok je Hatišerif bio bliži Turskoj, regulišući odnose sa Sultanom, ali i obezbeđujući unutrašnju samoupravu (vlada, sud, prikupljanje poreza).

Ovo poslednje je i bilo ključno. Turci su na sve načine gledali da se domognu para od srpskih žitelja. Ovim načinom su perfidno mogli da rade šta žele, pošto Srbija nije imala samostalnu državu, pa je svaki plaćeni porez išao Turskoj.

(Telegraf.rs)