Baka Katarina iz Stare Pazove slavi Božić kao pre 6o godina: Ove običaje poštuje i danas, jedan se izdvaja

Božić se vekovima proslavlja na sličan način a najbitnije u svemu je okupljanje porodice, zajednička trpeza i toplina doma. Za Katarinu Fitoš iz Stare Pazove ovaj praznik oduvek ima posebnu težinu. Mnogi običaji potiču još iz njenog detinjstva. Baka pamti kako se Božić slavio nekada pre više od 60 godina kada su se običaji čuvali strogo i bez odstupanja.

"Kad sam ja bila mala sećam se da su na Badnje jutro mama i baka razvlačila pitu koja se pekla u furuni. Zatim su ukrašavali jelku, imali smo pravu, koja je mirisala a ukrašavali smo je šarenim bombonama i prskalicama. Za večeru se pekla svinjetina, slano meso, kobasica, a od kolača je sve bilo skromnije, npr. vanilice, oblatne. Od dekoracije bila je obavezna božićna pšenica sa svećom. Prethodno se odlazilo u crkvu koja je za Badnje veče uvek bila puna. Nakon večere kod devojaka su dolazili momci da pevaju crkvene pesme" priseća se baka Katarina, piše RTV Stara Pazova.

Preporučujemo

Dugo godina je kod njih u kući bio obilčaj unošenja slame za Badnje veče a ono što se strogo poštovalo bilo je da se nakon večere ne sklanja ništa sa stola.

Ujutro bi domaćin zapalio kosti i podelio domaćim životinjama a konjima obavezno i jabuku.

Božićno jutro, 25.decembar počinjalo je sa radovanima, to su tzv. polazovnici, deca koja su dolazila da recitujući božićnu pesmicu čestitaju praznik a domaćini su ih darivali simboličnim poklonima. Uglavnom jabukama, pomorandžama i orasima, tek po nekim dinarom, ali deca su se tome mnogo radovala.

Za Božić se spremao svež ručak a rođaci i komšije su se međusobno posećivali i čestitali praznik. I danas je prvi dan Božića za posete.

Katarinina snaja Vera kaže da se običaji nisu mnogo izgubili, ali da ih današnja generacija često prilagođava svakodnevici.

Čuva se ono što je najvažnije, kako ju je učila njema majka, ali i svekrva.

"Apsolutuno su isti običaji bili u mojoj roditeljskoj kući kao i ovde gde sam se udala. Najveća je razlika po meni po ukrašavanju doma, jer danas zaista polažemo veliku pažnju tome. Lično volim ukrase za ove praznike, a takođe i moja deca, koja mi pomažu pri tome. Mnogo se radujemo Božiću. Razlika je i u trpezi. Danas je mnogo bogatija. Za Badnje veče spremamo ribu, ali i razne vrste mesa, pre svega svinjskog i ko šta voli, a tako je i sa kolačima. Svi ih mnogo volimo i spremamom mnogo vrsta kolača. Obavezni su ipak medenjaci" kaže Vera.

Tradicija se poštuje a svim običajima vezanim za praznik sa suprugom Miroslavom uči i svoju decu, kćerku Klaru i sina Karola, koji se pridružuju pripremama za praznike.

"Mislim da je najbitnija sloga porodice"  dodaje Vera Fitoš.

Božić kod Slovaka obeležava se po gregorijanskom kalendaru.

Za mlade je prilika da se povežu s poreklom a Klara mnogo voli upravo ovo zimske praznike.

“Za mene je Božić najveći praznik i mnogo ga volim. To je posebno atmosfera kad smo svi na okupu za svečanom večerom, prelepo je. Kod nas pripreme počinju nekad već i krajem novembra, jer uvek ukrašavamo celu kuću i dvorište sa raznim svetlima. Devojke za Badnje veče odlaze u crkvu u narodnoj nošnji to mi se mnogo sviđa", kaže Klara i dodaje, da i njeni prijatelji poštuju tradiciju.

Tri generacije iste porodice pokazuju da Božić živi — ne samo u starim običajima, već i u načinu na koji se prenosi.

(Telegraf.rs/RTV Stara Pazova)