Koja je uloga SLAME u srpskom Božiću? U Istočnoj Srbiji postoji jedan drevni običaj vezan za GROBLJE

U selima istočne Srbije, o četrdesetodnevnom pomenu pokojniku, možete videti prizor koji posmatrača vraća hiljadama godina unazad: preko groba se prostire slama, a po njoj se pažljivo ređa jelo.

Prema rečima Veselina Čajkanovića, u njegovoj knjizi "Mit i religija u Srba", slama za duše pokojnika ima neobjašnjivu privlačnu snagu. Razlog je jednostavan: naši preci nisu poznavali stolove. Hrana se služila na zemlji, na prostirci od slame, i verovalo se da bogovi i preci jedu na isti način. Čajkanović ističe da božanstva i preci "jedu na isti način na koji i ljudi", te je slama zapravo njihova autentična trpeza. To gošćenje bogova i mrtvih srž je našeg Badnje večere.

Preporučujemo

Kada domaćin na Badnje veče unosi slamu i prosipa je po kući, on zapravo ne sprema samo podlogu za večeru, već podiže most između dva sveta. Veruje se da čim slama šušne pod nogama, nevidljivi gosti ulaze u dom.

Veza između slame i duša vidljiva je i na samom nebu. Naš narod Kumovu slamu (Mlečni put) vidi kao stazu kojom duše odlaze u večnost. Zanimljivo je da je u litvanskom jeziku nazivaju „Ptičjim putem“. Upravo tu leži objašnjenje zašto domaćin, unoseći slamu, „kvoca“ kao kvočka, dok deca za njim „pijuču“.

Simbolika ptice kao duše univerzalna je. Od čeških narodnih pesama gde duša kralja Vladislava izleće iz usta i sleće na drvo, do naših običaja, ptica je simbol lakoće i pokreta duha. Pijučući na Badnje veče, deca zapravo imitiraju te „pernate duše“ predaka koje su te noći sa nama.

Etnološki podaci govore da se u nekim krajevima slama sa Badnje večeri ne iznosi iz kuće tri dana, jer se veruje da bi se time „isterale“ duše zaštitnice. Takođe, običaj da se jelo na Badnje veče ne sklanja sa stola (ili slame) cele noći, služi da bi se preci mogli poslužiti kad god žele.

Sledeći put kada na Badnje veče osetite miris slame, setite se da to nije samo slika iz Biblije, već drevni poziv onima koji su nam podarili život da još jednom sednu sa nama za istu, slamnatu trpezu.

Posle praznika, ova slama se često nosi u voćnjake ili se vezuje za drveće da bi bolje rađalo, jer se veruje da je „napunjena“ energijom predaka koji su na njoj boravili, a osim ptica, u našem narodu se verovalo da duša može uzeti oblik zmije (čuvarkuće), leptira ili pčele.

(Telegraf.rs)