Ovo je način da se oko Božića PRIZOVU DUŠE PREDAKA: Ovako je pisao čuveni naučnik

Čuveni naučnik i istoričar religije objasnio je duboki smisao narodne poslovice "Đe je slama, tu je slava". Prema njegovim rečima, slama nije bila samo ukras, već poziv dušama pokojnika na veliku božićnu gozbu.

Dok se u savremenim domovima slama unosi uglavnom kao simboličan deo dekoracije za Božić, Veselin Čajkanović, jedan od naših najumnijih istraživača narodne duše, podseća nas da je ovaj čin nekada imao presudan kultni značaj. U svojim radovima, Čajkanović se oslanja na zapise Vuka Karadžića, ali odlazi korak dalje u tumačenju onoga što se krije "između redova".

Preporučujemo

Čajkanović analizira čuvenu izreku "Đe je slama, tu je slava". Dok je Vuk prvobitno mislio da se poslovica odnosi na to da se kuća zimi ne može lako čistiti, Čajkanović u tome vidi mnogo dublji sloj. On ukazuje na podatak iz Risna, gde se prilikom prostiranja slame glasno vikalo: "Kuda slama, tuda slava!"

Za Čajkanovića, ovaj uzvik ima isti cilj kao i tradicionalno "kvocanje" (pijukanje) dece na Badnje veče.

- Očevidno je da ove reči imaju isti cilj... tj. da sazovu duše predaka: one se sazivaju na taj način što im se skreće pažnja da će, gde se prostire slama, biti gozbe - piše Čajkanović.

Prema njegovom tumačenju, slama pretvara kuću u privremeno boravište predaka. Oni su ti koji donose "slavu" i blagoslov domu, a slama je medijum koji im omogućava da se osećaju dobrodošlo.

Čajkanović naglašava da je ova poslovica "opšta srpska", dakle autentična i starinska. Njegova istraživanja sugerišu da Božić nije bio samo proslava rođenja Hristovog, već i vreme kada se živi sećaju svojih mrtvih, verujući da će ih nahranjeni i ispoštovani preci čuvati tokom cele godine.

(Telegraf.rs)