Naš stručnjak objasnio kolike su šanse za trudnoću posle 35. godine, sve o AMH i zamrzavanju jajnih ćelija

Problem neplodnosti je problem para u celini i njihove borbe za potomstvo. Ponekad su određenja oboljenja ženskog reproduktivnog trakta glavna prepreka i ovde prednjači problem začepljenih jajovoda sa učestalošću od približno 30-35 odsto, dok je muški faktor, odnosno loš nalaz spermograma, prisutan u gotovo 40-45 odsto parova koji dolaze na postupak VTO. Da bi uopšte došli do pojma neplodnosti žena, odnosno par mora prethodno da pokušava osvarivanje trudnoće određeni period vremena uglavnom 6 do 12 meseci. Naša želja je svakako da osnažimo žene u svim životnim situacijama , ali i da ih prethodno iskreno i transparentno informišemo o relevatnim biološkim činjenicama koje imaju posledice po njihovo reroduktivno zdravlje, kako bi one mogle da samostalno donose odluke o svojim reproduktivnim planovima, kaže u intervjuu za Telegraf.rs jedan od najboljih stručnjaka u zemlji, dr Stevan Milatović, supspecijalista fertiliteta i steriliteta.

Žene koje imaju probem sa neplodnošću, one to i primeteu nekom momentu, ali žene koje nemaju problem ne/svesno odlažu roditeljstvo i onda se negde zaborave u tom vrtlogu. Da li možemo objasniti da su jajne ćelije stare onoliko koliko i žena i da o tome treba razmišljati na vreme?

Preporučujemo

Sjajno primećeno, pošto je jedan od glavnih načina za prevenciju problema sa neplodnošću blagovremeno ostvarivanje trudnoće ukoliko životne okolnosti to omogućavaju. Da bi uopšte došli do pojma neplodnosti žena odnosno par mora prethodno da pokušava osvarivanje trudnoće određeni period vremena uglavnom 6 do 12 meseci. Naša želja je svakako da osnažimo žene u svim životnim situacijama.

Jedna od tih tema je svavako i uticaj godina na broj i kvalitet jajnih ćelija. Naime, žena se rađa sa određenim brojem jajnih ćelija, on se tokom godina troši i opada mada brzina gubitka rezerve jajnih ćelija pokazuje individualne varijacije među ženama u zavisnosti od genetskih predispozicija i drugih životnih faktora. Sa druge strane sam kvalitet jajnih ćelija je primarno vezan za godine žene i ovde su individualne varijacije manje izražene. Iako zdrav stil života o intervencije iz domena antiejdzing medicine mogu značajno uticati na našu “biologiju starenja” za brojne organske sisteme, na žalost blagotvoran uticaj ovih intervencija na kvalitet jajnih ćelija je manje izražen u odnosu na negativan uticaj samih godina.

U prevodu, genetske predispozicije i adekvatan stil života mogu pomoći da neke žene u pedesetim godinama izgledaju kao da su u tridesetim, ali će razlike u kvalitetu jajnih ćelija primarno pratiti same godine žene, nevezano za izgled uz drastičan pad u kvalitetu nakon 40-e godine.

Foto: Milena Đorđević

Prošlo je godinu i po dana od naše konferencije za VTO, a nešto manje od godinu dana od gostovanja u podcastu Zdravo sa Ivanom. Da li se nešto promenilo od tada, u smislu da se žene javljaju ranije, da li smo napravili neki iskorak, jer bilo je i drugih konferencija i priča na tu temu, da li smo postigli neki napredak?

Promocija zdravlja, zdravstvenoprosvetni rad, i adekvatno informisanje o relevantnim zdravstvenim izazovima jedan su od glavnih zadataka o postulata savremene medicine. Iskustva iz prakse, a i rezultati određenih istraživanja, ukazuju da se žene i parovi javljaju sve ranije i u sve većem broju potvrđujući da se određeni tabui i zablude u vezi sa reproduktivnim zdravljem mogu uspešno demistifikovati na dobrobit pre svega pacijenata, ali I društva u sredini. Ovo je nesumnjivo posledica i zajedničkog rada ne samo zdravstvenih radnika i zdravstvenog sistema, već medija, vas novinara i brojnih udruženja i predstavlja sjajan pokazatelj uspešne saradnje različitih aktera drušva na opšte dobro.

Kako stres utiče na plodnost i na reproduktivne organe? Koliko ishrana i skokovi adrenalina, kortizola... mogu poremetiti ciklus?

Stresne situacije su na žalost čest pratilac savremenog života i nesporno je da može ostaviti negativne posledice po naše zdravlje, ali na sreću promene po reproduktivni sistem su prvenstveno kratkotrajne i reverzibilne. Stresni dogaćaji prvenstveno utiču na regulaciju menstrualnog ciklusa preko hipotalamusa i drugih neuroendokrinih mehanizama i mogu dovesti čak i do prestanka cikusa, ali su ove pojave mahom prolazne kada se otklone stresogeni faktori i podložne su svakako adekvatnom tretmanu.

Ukoliko žena nije spremna da se ostvari kao majka u datom momentu, postoji opcija zamrzavanja jajnih ćelija. Koje doba je najbolje za to i možda bi sada devojke trebalo da razmišljaju kako im se približava 30.rođendan?

Opcija zamrzavanja jajnih ćelija iz socijalnih razloga se sa uspehom primenjuje već decenijama i sjajno je da ova opcija postoji za brojne žene širom sveta. Kada životne okolnosti ne dozvoljavaju ostvarivanje trudnoće blagovremeno pravo svake žene je da zna koje opcije su joj dostupne i zbog čega. Lično mislim da približavanje 30-og rođenadana ne predstavlja neku dramatičnu granicu i da će žena u standarnim uslovima imati još dosta vremena za ostvarivanje trudnoće ili uspešno zamrzavanje jajnih ćelija i pre bih odluku o ovoj proceduri pomerao za period oko 35. rođendana iako je ovo pitanje krajnje individualno isvakako zavisi od stava žene, zdravstevnih radnika, ali i opšte analize koristi od procedure i njenih medicinskih i finansijskih izazova.  Kada govorimo o uticaju godina na kvalitet jajnih ćelija i sledstvenu uspešnost postupaka vantelesne oplodnje (VTO) sa 35 godina ona iznosi oko 50 odsto po pokušaju, nakon 40. godine uspešnost višestruko opada, te kako se približava 45 rođendan žene dostiže izuzetno niske procente značajno ispod 5 odsto po pokušaju.

Uspešnost vantelesne oplodnje primarno zavisi od starosti jajnih ćelija u momenu kada su one zamrznute. Primera radi žena će sa 44 godine, ukoliko koristi ćelije zamrznute kada je imala 34 godine imati uspešnost VTO kao da ima 34 godine. Sa jedne strane nesporno je da što je mlađa žena veći je broj i kvalitet jajnih ćelija, kao i potencijalni uspeh sledstvene trudnoće upotrebom ovih ćelija. Sa druge strane ukoliko se radi ranije u životu, većina žena će biti izloženo trošku i nepotrebnoj medicinskoj intervenciji, a ujedno istraživanja kažu da preko 95 odsto njih nikada neće koristiti ove ćelije, najverovatnije zato što će u narednom period uspešno zatrudneti.

Neophodno je da se pacijentkinjama jasno predoči da ova procedura može značajno pomoći u očuvanju plodnosti brojnim ženama, ali svakako ne predstavlja garanciju uspeha. Stopa uspešnosti trudnoće po jednoj jajnoj ćeliji je i u optimalnim ulovima ispod 10 odsto, a čak sa 10 do 15 jajnih ćelija uspešnost ne prelazi 50 do 75 odsto. Zadatak medicinske struke jeste da jasno upozna žene sa reproduktivnim posledicama odlaganja trudnoće, ukaže na prednosti blagovremenog ostvarivanja trudnoće kada je to moguće, ali i da im ponudi sve dostupne opcije kako bi one mogle da donesu najbolje odluke o svom reproduktivnom zdravlju, a na osnovu iskrenih i jasnih informacija.

AMH je jedan od pokazatelja rezervi.. šta ako iznenada opadne, da li to može blago da se popravi, jer iako ne govorimo o kvalitetu, drastičan pad je uznemirujuć...?

Odlično primećeno, AMH je primarno slika broja a ne kvaliteta jajnih ćelija. Iako vrlo dobar pokazatelj i njegove vrednosti znaju da pokazuju određene laboratorijske i biološke varijacije što znači da ni on nije nepogrešiv i apsolutno precizan test. On je dragocena alatka lekaru koji se bavi postupcima VTO kako bi izabrao najadekvatniji protokol stimulacije, ali ne bi trebalo da bude povod za strah i paniku kod žena koje se susretnu sa nižim vrednostima. Drastičan pad se češće viđa nakon operativnih zahvata na jajnicima, mada se kod nekih žena i spontano može primetiti, ali svakako nema mesta panici ni u ovim situacijama. Iskustva iz prakse ukazuju da brojne žene i uz veoma niske vrednosti AMH bez problema ostvaruju spontano trudnoće i oko 40 og rođendana, praktično uz slične šanse kao i žene sa normalnim vrednostima AMH. Prevremeni pad svakako može biti razlog za konsultaciju sa subspecijalistom fertiliteta i steriliteta, zna da ukaže na mogućnost prevremene potrošnje rezerve jajnih ćelija i sledstvene prevremene menopauze ali najčešće u praksi to nije slučaj. U svakom slučaju njegove vrednosti kao što je rečeno ne smeju biti osnov za strah i dodatni stres kod žena, niti se treba tumačiti kao mera nečije plodnosti već kao alatka i  smernica vašem lekaru koji se bavi postupcima VTO kako da predvidi uspešnost, prilagodi očekivanja I protokol lečenja prilikom eventualne upotrebe medicinski asistirane reprodukcije.

Da li ima smisla da žena u 40. godini  zamrzne jajne ćelije? Koja je procedura, generalno, da li je bolno, da li se uzimaju hormoni, da li oni utiču na ženu i na koji način?

Nezahvalno je koristiti bilo koju graničnu cifru u godinama kada se razmišlja o smislu procedure. Nakon transparentnog i sveobuhvatnog informisanja o šansama za uspeh, uz poštovanje individualnih razlika među ženama, pre svega u rezervi jajnih ćelija svaka žena treba da donese odluku o smislenosti u njenom pojedinačnom slučaju. Svakako da žena od 40 ima manje šanse nego ona od 35 ali te šanse nisu nula. Danas imamo brojne alatke, čak na bazi AI algoritama koje na nam mogu pomoći da preciznije i individualizovanije donosimo ove odluke i da ženi damo precizniju procenu koliko jajnih ćelija po pokušaju može očekivat, kolike su šanse za svaku pojedinačnu ćeliju, kao i kolike su ukupne šanse da se ostvari rođenje deteta nakon procedure u zavisnosti od broja dobijenih jajnih ćelija.

Grubo govoreći oko 40. godine po jednoj proceduri se može očekivati oko 20 odsto šanse za uspeh. Sama procedura nije previše deranžirajuća i trudimo se da privatni i profesionalni život žene tokom ovog perioda ne bude značajnije opterećen. Svakodnevno se tokom približno deset dana dobija hormonska stimulacija injkecijama kako bi se dobio što veći broj ćelija i tokom tog perioda se sprovodi ultrazvučni i hormonski nadzor da bi se po dostizanju adekvatne zrelosti, najčešće u kratkotrajnoj anesteziji, sprovela procedura vađenja jajnih ćelija (U proseku tokom celog dvonedeljnog postupka, žena ima oko 4-5 dolazaka u bolnicu na pregled i jednom na desetominutnu interveciju koja joj sa oporavkom uzme oko 1-2 sata). Neke žene dobiju svega par ćelija a neke i preko 20 po jednom postupku.

Kada je reč o zamrzavanju jajnih ćelija cilj je da se dobije što optimalniji broj jajnih ćelija zarad što veće uspešnosti. Neke žene koje imaju dobru rezervu će to ostvariti u jednom postupku stimulacije, a žene koje imaju manje rezerve dobiće manje jajnih ćelija po svakom postupku. Važno je napomenuti da se na osnovu višedecenijskih iskustava terapija koja se primenjuje, kao i sama procedura pokazala bezbedna po dugoročno zdravlje žene, bez onkoloških i drugih rizika, kao i zdravlje dece nakon ovih procedura.

Kada govorimo o neplodnosti, u problemu su i muškarci i žene, a nekada i jedan i drugi partner. O čemu se tu najčešće radi?

Svakako problem neplodnosti je problem para u celini i njihove borbe za potomstvo. Ponekad su određenja oboljenja ženskog reproduktivnog trakta glavna prepreka I ovde prednjače problem začepljenih jajovoda sa učestalošću od približno 30-35%, dok je muški faktor odnosno loš nalaz spermograma prisutan u gotovo 40-45% parova koji dolaze na postupak VTO. Kod 20-30% parova ne postoji jasno identifikovan uzrok, ovo nazivamo idiopatski ili infertilitet nepoznatog porekla. Činjenica je da sa značajan broj parova danas javlja u uznapredovalom reproduktivnom dobu mnakon 35 i pogotovo nako 40 te godine života kada naša plodnost nije na visokom nivou, kada mesečna šansa za trudnoću i u optimalnim uslovima spontano ne prelazi 5-10% I kada nemamo vremena za gubljenje pa se češće odlučujemo za što brže upućivanje u postupka VTO.

Kada je alarm za uzbunu po godinama, neko ko ima 25 i ne može posle godinu dana prirodnim putem da ostvari željenu trudnoću, da li je to alarm? Već kasnije sigurno da jeste...

Parove treba ohrabriti da ne paniče i da će I kod reproduktivno zdravih ljudi nekada trebati I po par godina do ostvarivanja trudnoće, ali je usled racionalnog ophođenja ka najdragocenijem resursu – reproduktivnom vremenu, pravo vreme za javljanje nakon godinu dana ukoliko je žena mlađa od 35 godina, I 6 meseci ukoliko je žena starija od 35 godina.

Da li je istina ili mit da će žena uću u menopauzu u onim godinama kako je bio slučaj sa majkom? Da li tu ima neke povezanosti?

Povezanosti svakako ima i genestka osnova leži u značajnoj meri u vremenu menopauze kod žene, pogotovo prevremene, iako nije jedini faktor i ovo je svakako multifakrotijalno pitanje. Prevremena menopauza ponekad može biti i posledica određenih medicinskih intervencija. Ukoliko je nečija majka ušla ranije u menopauzu to jeste dragocena informacija za konsultaciju sa lekarom, ali nije presuda, niti znači da će žena imati pošteškoća da se ostvari kao majka.

Koja je poruka za sve žene koje su prešle 30. da li je to rađanje po svaku cenu ili je zamrzavanje logičnije rešenje? Lično smatram da treba misliti a vreme.

Poruka je da su one svakako dovoljno mlade žene za sve životne i reproduktivne izazove pred njima, da se naoružaju adekvatnim znanjem i informacijama kako bi mogle da donesu najbolje odluke vezano za svoje reproduktivno zdravlje kada im životne okolnosti za to daju priliku, i da se za sve izazove o kojima je bilo reči slobodno i blagovremeno jave lekaru radi konsultacije I saveta oko reprouktivnih planova, za koje je svakako vreme dragoceni saveznik.

(Telegraf.rs)