Sveštenik Aleksandar poslao važnu poruku: Ovo rade mnogi, a velika je greška

Praznik Rođenja Hristovog prate brojni običaji, od unosa badnjaka i slame do paljenja vatre, ali u moru tradicije često se zaboravi ono najvažnije. Popularni sveštenik Aleksandar Praščević, koji je putem društvenih mreža postao prepoznatljiv po jasnim i britkim objašnjenjima vere, ističe gde vernici najčešće greše kada je u pitanju proslava Božića.

Sveštenik Aleksandar Praščević je posebno skrenuo pažnju na trend kićenja automobila badnjakom, istakavši da on ne služi kao amajlija koja štiti od udesa niti je pokazatelj veličine nečije vere, uz napomenu da takvu praksu ne sprovode ni sami sveštenici.

Preporučujemo

- On ne služi kao amajlija i neće vas zaštiti od udesa. Time nećemo pokazati ni koliko smo vernici - rekao je, pa objasnio šta tačno badnjak predstavlja.

- Paljenje badnjaka nije centar Božića. Crkva je uvek bila otvorena za običaje, oni nas konstituišu kao zajednicu i govore nam ko smo, ali im ne treba davati suštinski značaj - objašnjava sveštenik.

On naglašava da je najveća greška stavljanje običaja iznad Svete Liturgije. Dokle god se tradicija ne kosi sa liturgijskim životom, Crkva je prihvata, ali bez prisustva na bogosluženju, svi ostali činovi ostaju samo simbolika bez dubljeg smisla.

Sveštenik podseća na korene naših običaja, objašnjavajući da su stari Sloveni pre primanja hrišćanstva badnjak palili bogu Suncu. Od 9. veka i misije Svete braće Kirila i Metodija, taj običaj je preobražen.

• Badnjak: Simbolizuje Svetlost Hristovu koja pobeđuje tamu i greh. Takođe, predstavlja drvo koje su mudraci zapalili da ugreju Vitlejemsku pećinu.
• Slama: Svaki dom simbolično pretvara u pećinu u kojoj je Hristos rođen.

Interesantno je da, suprotno uvreženom mišljenju da postoji "strogo pravilo" za svaki korak u kući, otac Aleksandar ističe slobodu koju Crkva ostavlja vernicima.

- Crkva ne propisuje kada se badnjak unosi u kuću, kada se slama unosi, kako se šta radi. To su sve običaji koji se razlikuju od mesta do mesta - zaključuje on, stavljajući fokus na mir, radost i duhovnu pripremu umesto na puko izvršavanje rituala.

Zaključak je jasan: čuvajte tradiciju, ali ne dozvolite da običaji zasene onoga čije rođenje slavimo. Centar praznika je u crkvi, a radost u srcu, ne samo u vatri badnjaka.

(Telegraf.rs)