Niko ne zna šta su muke teške dok ne pređe Albanije peške: Ekspedicija iz Niša krenula na marš ka Krfu

Na marš dug gotovo 200 kilometara iz Niša je krenula sedmočlana ekipa planinara, entuzijasta i poštovalaca srpske istorije i tradicije, povodom obeležavanja 110 godina od povlačenja srpske vojske preko Albanije, poznatog kao Albanska golgota. Uz stihove pesme "Ovo je Srbija”, članove ekspedicije ispratili su članovi porodica i prijatelji.

U sastavu tima su: Milan Lapčević, Nataša Stanković Nedeljković, Nela Petrović, Bojan Radenković, Boban Hadži Stojković, Rade Knežević i Milan Grozdanović. Prva stanica im je Pećka patrijaršija, odakle će krenuti pešice najtežim putevima kojima se srpska vojska kretala tokom Prvog svetskog rata — rutom na kojoj je stradao najveći broj naših predaka: preko Peći, Čakora, Plava i Gusinja, prokletijskih visova, kroz Selce, Tamaru, Koplik, sve do Skadra i Šenđina.

Preporučujemo

- U žestokoj zimi, pod snegom i napadima albanskih plemena, stradalo je mnoštvo ljudi. Prolazeći tim stazama, želimo da podsetimo na muke naših predaka i bar delom osetimo težinu njihove žrtve. Ne kaže se bez razloga: Niko ne zna šta su muke teške dok ne pređe Albanije peške, rekao je Lapčević.

Plan je da planinarska tura stigne do Skadra do 15. januara, gde će učesnici položiti vence i cveće na mestima gde počivaju srpski vojnici. Misija će biti okončana na Krfu, gde će članovi ekspedicije učestvovati na akademiji povodom 110 godina Albanske golgote u organizaciji Srpske kuće na Krfu.

- Izazov je veliki — prema našoj istoriji, prema žrtvi predaka i obavezi da obeležimo ovaj jubilej. Želimo da to prođemo i doživimo, jer ovo je nešto uzvišenije od običnog planinarenja - istakla je Nela Petrović.

Albanska golgota — istorijski okvir

Povlačenje srpske vojske tokom zime 1915/16. odvijalo se u četiri pravca. Najteži i najopasniji put prošle su jedinice Druge i Treće armije i Odbrane Beograda, zajedno sa desetinama hiljada civila. Ogromna većina ljudi stradala je od gladi, hladnoće i napada albanskih bandi, koje su iscrpljene kolone napadale u zasedama.

Prema podacima Vrhovne komande, na albansku obalu stiglo je oko 110.000 vojnika i 2.350 oficira, dok se procenjuje da je u pohodu život izgubilo oko 72.000 ljudi. Ukupno je preko Albanije prešlo približno 54.000 ljudi, dok je preko Crne Gore prošlo oko 90.000. U Prvom svetskom ratu Srbija je izgubila između 1.100.000 i 1.300.000 stanovnika — gotovo trećinu ukupnog stanovništva, odnosno oko 60% muške populacije.

(Telegraf.rs/Južne Vesti)