Šestoro Kolumbijaca primilo pravoslavlje na Bogojavljanje!

Pravoslavlje je vera koja prima one koji nakon traganja – zakucaju na njena vrata. Ovo poručuje protosinđel Simeon (Simon) Lopez, rođeni Kolumbijac, starešina parohije Svete Trojice SPC u Medeljinu. Na Bogojavljanje je šestoro mladih Kolumbijaca primilo pravoslavlje. U razgovoru za Internet portal RTS-a, otac Simeon kaže da će biti još krštenja u ovoj južnoameričkoj zemlji, ali i otkriva kako je on pronašao veru, kako je ispovedati je u gradu koji je sinonim za Pabla Eskobara i s kojim problemima se susreće u svakodnevnim dužnostima misionara SPC u Kolumbiji.

Srpska pravoslavna crkva je od 19. januara i Bogojavljanja bogatija za još šestoro vernika u Južnoj Americi.

Preporučujemo

Na 1.310 metara nadmorske visine, u gradu Belo kod Medeljina, u provincija Antiokija, jedna devojka i petorica mladih Kolumbijaca dobili su nova imena i kako su poručili – pronašli svoj mir u veri i tradiciji "koji se kao blago čuvaju vekovima".

Pravoslavlje u "dijalogu" sa pejsažom Kolumbije

Na krštenju, jedan od mladića je uzeo ime Justin, po srpskom svecu Justinu Popoviću, dvojica ime Esteban (Stefanu Prvomučeniku), zatim imena Ana i Hoakin, po roditeljima Bogorodice Marije, kao i ime Santjago (Sveti Jakov), po prvom episkopu u Jerusalimu.

"To je bila pravoslavna vera u dijalogu sa kolumbijskim pejzažom. Molitve na španskom uzdizale su se i mešale sa vazduhom ovog planinskog venca. Njihovo putovanje se ne završava u krstionici – ono tek počinje. A njihov dolazak je najrečitiji dokaz da svetlost Bogojavljenja nastavlja da sija, privlačeći one koji iskrena srca traže istinu", počinje razgovor za Internet portal RTS-a protosinđel Simeon Lopez, rođeni Kolumbijac i jedini misionar Srpske pravoslavne crkve u ovoj zemlji.

"Ono što povezuje ovih šestoro mladih koji su se krstili, jeste da su svi došli u Crkvu sopstvenom potragom. Počeli su da traže preko interneta. Neki su posetili druge crkve koje se nazivaju hrišćanskim, ali koje su sekte, i počeli su da traže na različite načine gde bi mogli da prepoznaju svoju veru ili gde bi mogli da je hrane. I došli su u našu Crkvu", kaže protosinđel Simeon.

Simboli života u veri

Objašnjava da je katehumenat – proces pripreme za krštenje – trajao između šest i osam meseci tako što bi se svakog četvrtka okupljali i on bi im držao časove o hrišćanstvu.

Dodaje da je prvih šestoro krštenih pravoslavaca samo deo grupe od 18 mladih Kolumbijaca koji se spremaju za taj čin.

"To su mladi koji već znaju šta je pravoslavna crkva, već praktikuju post, što je jedna od najtežih stvari za nas zapadnjake. Neka od pravila i liturgijskih normi ili iskustava vere jesu post, molitva, poslušnost, aktivno učešće u liturgijskim službama i ispunjavanje zapovesti česte ispovesti... Sve su to znaci, simboli normi – načina života koji nas čine istinskim hrišćanima i koji su prakse naše pravoslavne vere", naglašava ovaj sveštenik koji je i sam primio pravoslavlje kada je imao 22 godine.

Psiholog kao "slučajni" misionar SPC

Po profesiji psiholog, pravoslavlje je upoznao "čistom slučajnošću".

"Poželeo sam da započnem potragu za verom u koju bih mogao da verujem i da je praktikujem. Ruski putešestvenik me je uveo u veru pričama o ocima iz pustinje, pa sam se površno upoznao i o pravoslavnoj crkvi. Tu je kod mene počeo mali 'kalvarijum'", priseća se otac Simeon.

U želji da sazna više, obraćao se pravoslavnim zajednicama na tlu Južne Amerike, a odgovor je dobio od sveštenika SPC iz Argentine.

Brzo je dogovoreno da poseti ovu zemlju i razgovara sa mitropolitom Amfilohijem, osnivačem Eparhije buenosajreske i južnocentralnoameričke SPC.

"Sa njim počinjem da otkrivam i upoznajem prelepu veru koja je pravoslavna crkva", kaže otac Simeon.

Nakon toga odlazi u Crnu Goru, gde je prvo boravio u manastiru Petar Cetinjski gde se zamonašuje, a prvi monaški čin dobija u manastiru Ostrog, gde je služio.

"U Kolumbiju sam se vratio jula 2014. kao jeromonah da otvorim pravoslavnu misiju patrijarha srpskog ovde, u mom rodnom gradu Medeljinu", otkriva.

Stigma Pabla Eskobara

Belo – "varošica" od pola miliona stanovnika gde je kršteno šestoro Kolumbijaca nadomak je Medeljina – grada koji se od osamdesetih godina prošlog veka povezuje sa jednim od najmoćnijih šefova južnoameričkih kartela droge – Pablom Eskobarom.

Eskobar je ubijen 1993, a otac Simeon kaže da pamti nasilje iz tog perioda, ali da se ta "istorija" sve više zaboravlja.

"Nažalost, naša zemlja i naš grad imaju tu stigmu, tu 'etiketu' da nas upoređuju ili nas dovode u vezu sa Pablom Eskobarom. On je bio jedna ličnost koja je postojala u osamdesetim godinama i to je sve", kaže.

Rođen u vreme kada je Eskobar bio na vrhuncu moći, otac Simeon pamti nasilje na ulicama Medeljina, ali i dan kada je Eskobar ubijen. Ipak, naglašava da je ovaj kolumbijski grad zaboravio tu prošlost i okrenuo se budućnosti.

"Ima još ljudi koji ga pamte, ali to su uglavnom stranci koji dolaze i traže možda tu referencu na Pabla Eskobara. Ali, u Medeljinu kultura, društvo kao takvo, više ne prepoznaje mnogo Pabla Eskobara", naglašava.

Problemi misionarstva u Južnoj Americi

Dodaje da Kolumbijci malo toga znaju o Srbiji, njenoj kulturi, tradiciji i istoriji.

"Pojam koji imaju o Srbiji je malo vezan za ratove, za ono što se dogodilo u ratu sa NATO-om, za podele koje su imali, pomalo o Kosovu, ali o Kosovu nemaju mnogo referenci", navodi otac Simeon.

Kaže da tome doprinosi i činjenica da je srpska zajednica u u ovoj zemlji malobrojna.

Kao ključne probleme širenja pravoslavlja u Kolumbiji vidi društvene, ali ekonomske faktore.

"Pravoslavnu crkvu ne vide kao istorijsku Crkvu, već je nazivaju kolokvijno 'garažnom crkvom', što označava male crkve ili one koje tek počinju da postoje. Otuda je prva prepreka za misionara u Kolumbiji to nepoznavanje vere i uverenost da postoji samo Katolička crkva".

Dodaje da je Kolumbija, poput mnogih drugih zemalja, suočena kako sa ekonomskim, tako i političkim i društvenim problemima.

Za parohiju SPC dodatni problem je finansiranje.

"Ekonomski deo je veoma velik problem. Imamo crkvu u kući koja je iznajmljena. Vernici koji dolaze ne uspevaju da pokriju sve troškove da bismo mogli da izdržavamo sveštenika ili zajednicu. Mnogo je teškoća koje se javljaju, koje, pretpostavljam, Crkva uvek proživljava kada postaje misija ili kada stvara, kada nosi Jevanđelje u nove zemlje, nove krajeve, nove granice. Suočava se sa stvarnošću tog vremena", precizira protosinđel Simeon.

Komplikovano do ikona

Otuda su i mnogi, naizgled mali problemi, postaju veliki, poput nabavke ikona.

"To je malo komplikovano, ali istovremeno i ispunjujuće videti da uprkos svim teškoćama i preprekama koje možemo imati, uvek ima ljudi koji se povezuju, upoznaju. Neki dođu, posete i ostanu, drugi dođu, posete i odu i postanu prijatelji naše Crkve", kaže na kraju razgovora jedini paroh SPC u Kolumbiji.

Pomoć siromašnima

Parohija Svete Trojice u Medeljinu i protosinđel Simeon Lopez od 2014. godine, zajedno sa fondacijom "Dostojanstvena Kolumbija" (Colombia Digna), pomažu najsiromašnijim porodicama u Medeljinu.

Sada je već tradicija da se povodom najradosnijeg hrišćanskog praznika daruju mališani u okviru akcije "Božić sa decom".

(Telegraf.rs/RTS)