Čovek koji je zauvek promenio našu istoriju: On je dovezao prvi automobil u Srbiju, a evo koja je marka bio

Početkom 20. veka, u vreme kada su beogradskim ulicama odzvanjali potkovani konji, a brzina se merila korakom, jedan čovek odlučio je da Srbiju uvede u novo doba. Njegovo ime bilo je Božidar (Boža) Radulović, imućni Beograđanin, bankar i rentijer, a u istoriju je ušao kao vlasnik prvog automobila u Srbiji.

Bogataš sa vizijom

Preporučujemo

Božidar Radulović poticao je iz ugledne i bogate trgovačke porodice. Krajem 19. i početkom 20. veka pripadao je beogradskom društvenom vrhu – krugu ljudi koji su putovali Evropom, pratili tehnološke novine i imali novca da ih priušte. Upravo na jednom od tih putovanja, u Beču, Radulović se susreo sa čudom koje je tada osvajalo zapadnu Evropu – automobilom.

Na jednom od sajmova video je vozilo koje se kretalo bez konja, uz buku motora i miris benzina. Za tadašnju Srbiju to je delovalo gotovo nadrealno, ali Radulović je prepoznao simbol napretka. Bez mnogo oklevanja, doneo je odluku koja će ući u istoriju.

Kupovina luksuza kakav Srbija nije videla

Radulović je kupio automobil marke „Nesselsdorf“, tip B – vozilo proizvedeno u tadašnjoj Austrougarskoj, u fabrici koja će kasnije postati poznata kao Tatra. Bio je to luksuz bez presedana: prema svedočenjima savremenika, cena automobila bila je tolika da se za taj novac mogla kupiti cela kuća u Beogradu. U trenutku kupovine, Srbija nije imala ni puteve prilagođene automobilima, ni propise, ni vozače, pa čak ni benzinske pumpe. Ipak, Radulović se time nije bavio – želeo je automobil i bio je spreman da reši sve prepreke koje dolaze uz njega.

Foto: Kaldrma

Putovanje koje je promenilo istoriju

Automobil je u Srbiju stigao 3. aprila 1903. godine, i to vozom iz Beča, preko železničke pruge. Rano ujutru, na Železničkoj stanici u Beogradu, iskrcano je vozilo koje će zauvek promeniti sliku srpske prestonice. Okupljeni građani posmatrali su metalnu napravu s nevericom. Mnogi su govorili da je reč o „đavoljoj spravi“, jer su prvi put videli vozilo koje se samo kreće, bez zaprege. Sam Radulović, iako vlasnik, nije imao hrabrosti da sedne za volan.

Prvi šofer Srbije

Svestan da u zemlji nema obučenih vozača, Radulović je iz inostranstva doveo fabričkog instruktora i mehaničara, koji je automobil dopratio i ostao u Beogradu kako bi obučio prvog srpskog šofera. Izbor je pao na Sretena Kostića, grafičkog radnika, koji će nakon 45 dana obuke postati prvi školovani vozač u Srbiji. Kostić je kasnije izgradio ozbiljnu karijeru i postao lični šofer kralja Petra I Karađorđevića, ali je upravo Radulovićev automobil bio njegovo prvo „radno mesto“.

Prva vožnja – šok za Beograd

Kada je automobil konačno krenuo beogradskim ulicama, prizor je izazvao pravu pometnju. Ljudi su se sklanjali, krstili, bežali u stranu, a konji su se propinjali od buke motora. Prva vožnja, od železničke stanice današnjom Nemanjinom ulicom ka Topčideru, bila je događaj o kome se danima pričalo. U zemlji bez saobraćajnih pravila, bez signalizacije i bez ikakvog iskustva sa motornim vozilima, automobil je delovao kao glasnik budućnosti koji je stigao prerano.

Foto: Telegrafrs

Benzin iz apoteke

Poseban problem bilo je gorivo. Pošto u Srbiji nije bilo benzinskih pumpi, benzin se nabavljao u apotekama i prodavnicama hemikalija, u malim količinama. Svaka vožnja bila je logistički poduhvat, a održavanje automobila zahtevalo je znanje koje tada gotovo niko nije imao.

Pad pionira

Iako je stekao slavu i prestiž kao čovek koji je prvi doveo automobil u Srbiju, sudbina Božidara Radulovića nije imala srećan kraj. Samo nekoliko godina kasnije, upao je u finansijske probleme i bankrotirao, zbog čega je bio prinuđen da automobil proda. Prema dostupnim podacima, automobil marke „Nesselsdorf“ kasnije je viđen još samo jednom – u Skoplju, oko 1912. godine, nakon čega mu se gubi svaki trag.

Nasleđe koje traje

Iako je sam Radulović ostao bez bogatstva, njegov čin ostao je zapisan zlatnim slovima u istoriji Srbije. Kupovina i dovoženje prvog automobila označili su početak automobilizma u Srbiji, ali i simboličan ulazak zemlje u moderni vek.

Danas, više od jednog veka kasnije, u zemlji sa milionima registrovanih vozila, teško je zamisliti da je sve počelo jednim čovekom, jednom odlukom i jednim automobilom koji je 1903. godine sišao sa voza na beogradskoj stanici. Ime Božidara Radulovića ostalo je trajno vezano za taj trenutak – trenutak kada je Srbija prvi put čula zvuk motora i ugledala budućnost kako dolazi bez konja.

(Telegraf.rs)