Redovni preventivni pregledi važni: Svaki 4. građanin Srbije boluje od nekog oblika hroničnog reumatizma

Reumatolog i predsednica Udruženja obolelih od reumatskih bolesti dr Mirjana Lapćević izjavila je danas da podaci o broju obolelih od različitih bolesti pokazuju da je zdravstvena slika Srbije loša i poručila da je neophodno raditi na prevenciji. Takođe, važno je i podizanju svesti o značaju redovnih preventivnih pregleda i primarnoj zdravstvenoj zaštiti radi pravovremenog otkrivanja bolesti i efikasnijeg lečenja.

Lapćević je istakla, govoreći o zdravstvenoj slici u Srbiji, da svaki četvrti građanin Srbije boluje od nekog oblika hroničnog reumatizma koji nisu smrtonosni već onesposobljavajući, i dodala da je mnogo teža situacija sa kardiovaskularnim bolestima kod kojih je umiranje daleko češće.

Preporučujemo

Napomenula je da je najteža situacija sa onkološkim pacijentima s obzirom na to da je prema evropskoj statistici Srbija na vrhu po umiranju od onoloških bolesti.

Lapćević je rekla da to pokazuje da se ne radi ništa na prevenciji i podizanju svesti o značaju redovnih preventivnih pregleda, vakcina, i dodala da kasno otkrivanje malignih bolesti određuje sudbinu obolelog.

"Mogućnosti za njegovo izlečenje su skoro nikakve, radi se na tome da se zaleči i da se palijativno zbrinu. Ukoliko bismo taj krig zavrteli i rekli da bi u našoj zemlji primarna zdrvastvena zaštita čini bazu zdravstvenog sistema jer u okviru te zaštite gde imamo izabrane lekare opšte medicine, možemo raditi preventivne aktivnosti. Moramo da osvestimo pojedince, porodice, lokalne sredine o značaju prevencije", poručila je doktorka.

Govoreći o reumatskim bolestima u Srbiji, Lapćević je rekla da postoji oko 200 različitih reumatskih bolesti, istakavši da građani najčešće boluju od degenerativnih reumatskih bolesti.

Kako je navela, zabrinjavajuće je i to što dolazi do porasta autoimunih reumatskih bolesti od kojih u Srbiji boluje oko 100.000 mladih i dece.

"Faktori rizika su ti koji predodređuju da se neko razboli ili ne razboli s obzirom da se te bolesti ne nasleđuju direktno. Nasleđuje se predispozicija da ukoliko imate faktore rizika, pre će oboleti oni koji imaju predispoziciju. Glavni faktori rizika su ženski pol, infekcije počev od detinjstva, bakterijske, parazitarne, stres. Postoje i promenljivi faktori rizika i loše ponašanje a na prvom mestu je pušenje cigareta", navela je ona.

Lapćević je istakla da je pušenje cigareta dokazan faktori rizika da će oni ljudi koji imaju predispoziciju, pre da se razbole nego oni koji ne puše, i dodala da je proces lečenja obolelih pušača daleko lošiji nego kod nepušača.

Na pitanje šta su ključni koraci na našem putu ka boljem zdravlju, Lapćević je rekla da svaki pojedinac mora da bude odgovoran za svoje zdravlje, zdravlja svoje porodice i okoline, odnosno da mora da vodi računa o sredini u kojoj živi i da izbegava da učestvuje u zagađenju zemlje, vazduha i vode.

Takođe, doktorka je istakla da je vrlo važna pravilna ishrana koja se sastoji od unosa govedine, piletine, ribe, povrća uz svaki obrok i voća u umerenim količinama, do dva puta dnevno isključivo između obroka kao užine.

Prema njenim rečima, kupus, kelj, zelena salata j slično povrće je povrće koje nema kalorije a ima jako puno vezivnih viskoznih vlakana koja služe da varenje bude kvalitetno.

"Ishrana je osnov svega, zdravlje na usta ulazi i uz to fizička aktivnost. Fizička aktivnost je lek, a ako nešto kategorišemo kao lek onda ga moramo dozirati a to znači svaki ili svaki drugi dan da vežbamo. Fizička aktivnost za zdravlje mora biti tačno individualno određena za svakog pojedinca, jer sko je ona prejaka za nekog pojedinca može biti smrtonosna", objasnila je doktorka.

Lapćević je napomenula da je veoma škodljivo za žene da treniraju posle devet sati uveče jer to remeti noćni san i hormnoski status žena, zbog čega i dolazi zbog sve češće neplodnosti kod žena.

(Telegraf.rs/Tanjug)