Nasledni redovi u Srbiji: Ko ima prednost i kada supružnik može ostati bez svega?

Mnogi građani veruju da je testament jedini način da se reguliše raspodela imovine nakon smrti. Međutim, u praksi se većina ostavinskih postupaka u Srbiji sprovodi prema Zakonu o nasleđivanju. Ukoliko preminula osoba nije ostavila poslednju volju, imovina se deli kroz četiri strogo definisana nasledna reda, gde prioritetni red u potpunosti isključuje ostale.

U prvom naslednom redu nalaze se deca i supružnik preminulog. Oni nasleđuju imovinu na jednake delove. Na primer, ukoliko su iza ostavioca ostali supruga i dvoje dece, svako dobija po jednu trećinu.

Preporučujemo

Važno je istaći da se u ovaj red ubrajaju i vanbračna deca (čije je očinstvo utvrđeno), kao i unuci - ukoliko je dete ostavioca preminulo ranije, njegovi potomci preuzimaju taj deo po takozvanom pravu predstavljanja.

Ako preminula osoba nije imala dece, prelazi se na drugi nasledni red. U njemu polovinu imovine dobija preživeli supružnik, dok drugu polovinu ravnopravno dele roditelji preminulog. Ukoliko roditelji nisu živi, njihov deo preuzimaju njihovi potomci (braća i sestre ostavioca), a ako nema nikog drugog, celokupna imovina pripada supružniku.

Treći i četvrti nasledni red uključuju širu rodbinu – babe, dede, prababe, pradede i njihove potomke (ujake, tetke, stričeve). Ukoliko se desi da preminuli nema apsolutno nijednog zakonskog naslednika, imovina postaje vlasništvo Republike Srbije.

Zakon štiti najbliže srodnike čak i u situacijama kada postoji testament. Određena lica imaju pravo na nužni deo koji niko ne može da im oduzme, osim u ekstremnim slučajevima.

Ko su nužni naslednici? Potomci, supružnik i roditelji.

Koliko im pripada? Potomci i supružnik imaju pravo na polovinu onoga što bi dobili po zakonu, dok ostali (poput roditelja ili braće i sestara pod određenim uslovima) imaju pravo na trećinu.

Pravo na nužni deo se može ostvariti tek nakon što se izmire svi dugovi preminulog, a zahtev se može podneti u roku od tri godine od proglašenja testamenta.

Postoje specifične situacije u kojima bračni drug može ostati bez nasleđa:

Ako je pokrenut razvod koji bi, prema dokazima, bio osnovan.

Ako je brak poništen iz razloga koji su supružniku bili poznati.

Ako je zajednica života trajno prestala krivicom preživelog supružnika.

S druge strane, zakon predviđa i socijalnu zaštitu. Ako supružnik ili roditelji nemaju dovoljno sredstava za život, mogu tražiti od suda povećanje svog udela ili doživotno uživanje (plodouživanje) u imovini.

Isključenje iz nasleđa je moguće, ali mora biti jasno navedeno u testamentu. Razlozi za to su ozbiljni: grubo kršenje zakonskih i porodičnih obaveza, izvršenje krivičnog dela prema ostaviocu ili vođenje "očigledno nepoštenog i neodgovornog života".

Pravnici upozoravaju da su nasledna pitanja često kompleksna, naročito kada se prepliću testament, raniji pokloni i dugovi, te je stručna pomoć uvek preporučljiva kako bi se izbegli dugogodišnji sudski sporovi.

(Telegraf.rs)