Нерадо и тешка срца објављујем коментар јер хоћу да питам: Због чега је дато оволико “минуса” на једну малу, објективно изнесену истину? Бранко беше учесник Народноослободилачког рата, а и Брозовог грађанског рата у бившој Краљевини Југославији, оног рата који је, је л’ да, резултовао “одлукама” АВНОЈ-а о укидању монархије, забрани повратка краља Петра Другог Карађорђевића у Југославију, итд., итд.... Бранко је, дакле, рачунајући и ову посвету, тај мали и топли омаж другу, у више наврата литерарно туговао за Зијом... И то је непорецива чињеница чије разлоге настанка нећу коментарисати... Можда није “погођено време и прилика” да се, сада и овде, износи та књижевно- историјски неспорна чињеница, о томе се да дискутовати... Иако ништа не може унередити чаролију “Баште”, оплемењене слез овом бојом и лепотом Бранкове уморне душе што тако “диктираше” његовом кићаном књижевном перу... Похвале за Егонов нови подухват и господина Миловановића... И не средите се, “театралци”, умољавам вас!... Од ваше срџбе уме да поцрвени и Србија... Овако ил’ онако, сад, није до стотинупозоришне Пеште, пређе до Лондона...
Buba
A kockarnica propira novce, preko kulture.
Podelite komentar
Prle
U knjizi je Branko Čopić napisao posvetu. "Školskom drugu Ziji Dizdareviću koji je nestao u Jasenovcu".
Podelite komentar
Сл.Ђ.Бијелић
@Prle
Нерадо и тешка срца објављујем коментар јер хоћу да питам: Због чега је дато оволико “минуса” на једну малу, објективно изнесену истину? Бранко беше учесник Народноослободилачког рата, а и Брозовог грађанског рата у бившој Краљевини Југославији, оног рата који је, је л’ да, резултовао “одлукама” АВНОЈ-а о укидању монархије, забрани повратка краља Петра Другог Карађорђевића у Југославију, итд., итд.... Бранко је, дакле, рачунајући и ову посвету, тај мали и топли омаж другу, у више наврата литерарно туговао за Зијом... И то је непорецива чињеница чије разлоге настанка нећу коментарисати... Можда није “погођено време и прилика” да се, сада и овде, износи та књижевно- историјски неспорна чињеница, о томе се да дискутовати... Иако ништа не може унередити чаролију “Баште”, оплемењене слез овом бојом и лепотом Бранкове уморне душе што тако “диктираше” његовом кићаном књижевном перу... Похвале за Егонов нови подухват и господина Миловановића... И не средите се, “театралци”, умољавам вас!... Од ваше срџбе уме да поцрвени и Србија... Овако ил’ онако, сад, није до стотинупозоришне Пеште, пређе до Лондона...
Podelite komentar